Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служио је, на празник Светог Порфирија, Епископа газког и Светог мученика Јована Калфе, у суботу 11. марта 2017, Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Прибоју .

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархијa милешевске и будимљанско-никшићке, а молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ овог краја, који је, припремајући се постом и молитвом, приступио Светој Тајни Причешћа.

Ријечима бесједе вјерницима, који су се у великом броју сабрали у празничном богослужењу друге суботе Часног поста, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије осврнувши се на ријечи Господње “Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети”.

Ова ријеч Божја, истакао је Владика, има велики, спасоносни значај којег се нарочито подсјећамо у вријеме светог Великог Часног поста пред Васкрс.

„Постећи, молећи се Богу ми чистимо дом своје душе као што домаћица, када спрема кућу отвара прозоре, чисти, брише и кроз то чишћење све се преобрази, просвијетли, тако и свако од нас када пости и Богу се моли, ако је то прави, истински пост, када постимо и тјелесно и духовно, ми се, заправо, духовно хранимо, јер је тјелесни пост, заједно са молитвом, храна и пиће за душу. То је оно што нас оспособљава, што нас приуготовљава да примимо свете Тајне Христове“.

„Зато се у току постова, причешћујемо чешће него кад је мрс, служимо свете службе, позивајући народ Божји да се причести, да се нахрани Небеским хљебом, али, увијек се треба лијепо припремити“, рекао је Његово Преосвештенство.

У срцу човјековом је, према ријечима Владике Јоаникија, свјетлост или тама. Тама и мрак, заправо, су пакост, злоба, злопамћење, мржња итакав човјек све око себе види мрачно, ништа му није свијетло, ни споља, ни изнутра. Када се у нашој души, у нашем срцу, настане добре мисли, просвијетљена осјећања, вјера, чистота, правда, милост, доброта, онда је то свјетлост.

„Као што без сунчане свјетлости не можемо да видимо ништа у овом свијету, тако без свјетлости вјере, која обасјава душу човјекову,човјек не може да види оно што је духовно, што је вјечно, што има вјечну вриједност. Када човјека обасја вјера онда се свјетлост настани у његовој души, а кроз ту свјетлост он сав свијет гледа просвијетљеним очима, ту свјетлост налази и у свијету око себе, нарочито у ближњему своме, у лицу свога ближњега. Тај духовни вид, који отвара наше духовне очи, види свјетлост лица Божјег“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Он је додао да је човјек боголико, пријемчиво биће, најосјетљивије биће под небом, а оно што је најважнијејесте да је пријемчиво биће за Бога, за правду Божју, за истину Божју. Човјек има способност да самог Бога Живог смјести у свом срцу на чудесан, тајанствен, духовни начинкоји се не може се лако објаснити ријечима.

„Ево, сам Господ каже: Блажени чисти срцем јер ће Бога видјети. У Библији је исто виђење и знање, они који виде Бога на духовни начин не само да Га вјерују, него Га и познају, као што је говорио Свети владика Николај у вријеме највећих искушења, када су га на неком суђењу питали да ли вјерује у Бога, а он, разобличавајући њихово лукавство, одговара на чудесан начин: Не, ја у Бога више не вјерујем, ја Бога познајем“.

„Као што Господ Исус Христос, врло често, доводи у забуну оне који су лукави, они се, заправо, хватају у замке свог лукавства. Свети владика Николај види дасу се они који питају да ли у Бога вјерује, испунили лукавства и подмуклости, па разобличава њихово лукавство на такав начин. Виђење и знање је исто, а Бог нам је дао свјетлост вјере православне да, уколико очистимо своје срце постом и молитвом, то је онај духовни огањ, који чисти наше биће, онда ће се просвијетлити наше духовно биће, отворити се наше духовне очи да видимо, да вјерујемо,да видимо путеве спасења, путеве правде, путеве добрих дјела и да то тако и чинимо“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије.