У цркви Св. Ап. Петра и Павла у пету недјељу Васкршњег поста - недјељу Свете Марије Египћанке, литургију је служио пројерејеј Дарко Пејић. Послије причешћа вјерника о. Дарко је подсјетио на пет крила која нас носе кроз велики и дивни Васкршњи пост.
"Прво крило нам дају Свети оци седмога Васељенског сабора, чији спомен се обавља у прву недељу Васкршњега Поста. Оци који су један вијек борбу водили против иконоборачке јереси, која је покушала да иконе и мошти избаци из храмова и забрани Хришћанима да их поштују, иако их је сам Господ прославио. И ми смо до дана данашњег, браћо и сестре, свједоци моштију цјелебних које не труну, тијела Светитеља која се не распадају. И сами смо свједоци, овдје у нашем храму се налази дио моштију Светога Свештеномученика Харалампија. Знамо за мошти Светога Василија, Арсенија, Григорија и безброј других, многе чудотворне иконе, часне крстове који мироточе. У Андријевици у храму Светога Арханђела Михаила, постоји крст који је недавно почео да мироточи. Безбројни су докази да Господ кроз те светиње објављује вољу своју и борави овдје међу људима. Друга недјеља, браћо и сестре, је недјеља Григорија Двојеслова, затим недјеља Часнога Крста, који се ставља у сред цркве, да Хришћанину одакле год погледа, у каквом год стању душе и тијела да се налазио, био у тамници, очајан, разочаран, вјерујући или невјерујући, да погледавши на крст Господњи, сјетивши се невино проливене крви Христове на томе крсту, која је изливена за свакога човјека који тражи спасења души својој, да се опомене, отресе прашину гријеха са себе и да се усправи и крене, узме крст свој и пође за Христом. Затим, ту је Свети Јован Лествичник, који је направио лествицу, један крај свезао за земљу а други за Небо - степенице врлина и начина како се пење и како се човјек треба да узноси одавде на Небо, како да живи, како да свој живот уподоби Господу. Пето крило, браћо и сестре, подједнако дивно и славно, можда понекад да је и славније и дивније од других је данашња недјеља у којој спомен славимо и молимо јој се, то је мајка Преподобна Марија Египћанка. Јеванђеље, браћо и сестре, које сте чули, Јеванђеље у коме жена блудница долази у дом и стаје иза Христових леђа и сузама својим пере му ноге и косом својом их брише. Молећи му се, молећи се Богу да јој опрости гријехе и сагрешења своја а онда каже на крају, веома скупоцјено миро излива на ноге Његове и чули сте, побунио се домаћин, каже да је он Господ знао би каква га се грешница дотиче. А Христос му каже: Симоне, имам те нешто питати: Двојица бијаху дужни, један 500 динара, један 50, и када нису имали вратити, Он им опрости, каже, који ће више од њих вољети Господара свога који им опрости. Он каже онај који је више опростио. Видиш, ја сам у твој дом ушао. Браћо и сестре, ја сам то помињао, можемо поновити, јер ти крајеви око Јерусалима су махом пустиње, значи није било ни квалитетне обуће као данас, веома лако људи страдају од зрна пијеска. И онда је обичај био, да кад год неко уђе у дом домаћина, да му се прво оперу ноге. И Христос њему каже: Ушао сам ти у дом, ниси ми понудио да оперем ноге, а она, каже, сузама ми опра ноге. Ни цјелива ми ниси дао, а она откако уђе не престаде цјеливати ноге моје. Каже ни уље на главу ниси ми дао, (то је обичај исто био да се помаже већи и узвишенији, да се ода част госту), а она, каже, скупоцјеним миром помаза ноге моје. Па ти Симоне суди ко је од вас двоје већи, јер каже, "ко малу љубав има мало му се и опрашта, ко велику љубав има, много му се опрашта“. Браћо и сестре, Марија Египћанка је жена која је са 12 година оставила родитеље своје, не зато што су они били лоши, него једноставно кренула да живи својим животом. Живјела разузданим и блудним животом, толико страшним да је тешко и замислити. Али промислом Божијим она је послије 48 година проведених у пустињи, очистила своје гријехе, уподобила се ангелима и постала свјетило и узор свима који желе да се боре са својим гријесима“, бесједио је о. Дарко.
Он је подсједио да је примјер покајања Свете Марије Египћанке тако поучан да света Црква жели да га посебно утисне у наше срце, због тога јој се посвећује данашња недјеља. Животопис ове дивне светитељке написао је свети Софроније, патријарх јерусалимски.