Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Теодора Тирона, у Недјељу сиропусну, 2.марта 2014, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира, а литургијском сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја.
Почетак Великог Часног поста благословио је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је вјерницима бесједио о посту и његовом значају у животу православних хришћана. Велики спасоносни васкршњи поста, према ријечима Владике, не треба да схватимо само као лишавање, као уздржање, него као прилику и изазов да у свој живот уведемо више реда, да оно што је Црква освештала и заповједила искористимо за наше спасење.
"Свето писмо свједочи да је пост заповјеђен још у рају. Може човјек бити и у рају али му је пост потребан. Казано је "Једите од свега, али од овога не једите“, па се и човјеков пад може протумачити као преступ о заповјест о посту. Међутим, непотпуно би било ако бисмо пост свели само на тјелесно уздржање, па да тумачимо пад човјеков само на основу тога што је човјек нешто јео, јер није пост само једење или неједење, него много више и дубље од тога. То је велика наука. Тјелесни пост треба да нас научи духовном посту, тјелесно уздржање треба да уведе реда у наше мисли, да просвијетли наша осјећања, наше биће, да засвијете наши таленти које нам је Бог дао“.
"Кроз свакодневни живот, не водећи рачуна о уздржању, о својим мислима, ми стално застрањујемо, стално лутамо. Треба да се вратимо на прави пут Божји, а најбољи начин да се вратимо на прави пут Божји је да почнемо да постимо и Богу се молимо. То су два освештана средства од памтивјека, од искони. Постили су свети пророци, Свети пророк Мојсије, Свети Илија, Свети Јован Крститељ, а Господ Исус Христос да би нагласио значај поста и Сам је постио и прошао подвиг Четрдесетодневног поста, освештао га и дао нам га као спасоносно средство“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Он је додао да је пост, свакако, прилика да се наш организам очисти од штетних наслага мрсне хране. Ипак, то је само први, основи степеник у ослобађању од лоших лоших навика којима робујемо, лоших мисли, празнословља, осуђивања, злопамћења.
"Пут поста је пут ослобођења; да бисмо дошли до праве слободе у Христу треба да се ослободимо од онога чему се добровољно поробљујемо. О тој великој прилици, великом изазову не треба много говорити, треба само започети пост и молити се Богу. Оне који су открили смисао поста није потребно савјетовати их да посте, они знају и неће да преступе заповјест о посту. Пост је добро, али незаобилазно средство и свима нам је потребан, чак и дјетету, наравно, треба водити рачуна колико дијете може да пости, али га треба навикавати по мало док и оно открије смисао, заволи га и прихвати“.
"Пост можете схватити и као лијек, али, ипак, није само лијек, него много више од тога. Циљ је да се научимо духовном посту, да своје душе ослободимо, растеретимо, да се наше мисли просвијетле, да се наша срца оплемене, да јачамо вјеру у својим душама, у својим срцима, да у њих уђе радост, свјетлост, милост Божја тако да имамо љубави једни према другима, да опростимо једни другима, да тражимо опроштај. То је оно што је темељ, а и циљ; да никоме не злопамтимо, да смо са свима у миру и љубави, да љубав побиједи наше мане, недостатке, свађе, препирке“, поручио је вјернима Његово Преосвештенство, закључујући своју бесједу ријечима:
"Тај благословени подвиг, пост нас припрема, за најприснију заједницу са Господом. То је врховни циљ, али Бог нас Своје заједнице и Своје милости не удостојава уколико немамо заједницу са ближњима, уколико се нисмо измирили са ближњима. Онда немамо мира ни са собом, ни са Богом, нема мира у нашим душама. Свему томе је од помоћи овај благословени пост“.
"Нека буде благословено то велико поприште, велико путовање, велико пловљење, велика прилика да се препородимо да бисмо се сви заједно удостојили да се поклонимо страдањима Христовим, да бисмо се удостојили да се не само поклонимо страдањима Христовим, него и да достојно прославимо Његово тридневно васкрсење из мртвих, да бисмо се удостојили радости васкрсења Христовог, која је темељ наше свете вјере“.
