Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, храм Светог пророка Илије у селу Томашеву код Бијелог Поља, претворен је у манастир.

У навечерје празника Светог Илије вечерњу службу у овом храму служио је протојереј-ставрофор Мираш Богавац. Богослужењу је присуствовао Преосвећени Епископ Јоаникије, који се сабраном народу обратио пригодном бесједом, назначивши у свом обраћању да је стара парохијска црква у Томашеву, сада прерасла у манастир, који ће носити назив Златеш, како се некада звала Вранешка долина. 

Све­стра­ни про­спе­ри­тет и дру­штве­но-еко­ном­ски и кул­тур­ни раз­вој Зла­те­ша за­по­чео је раздобљем вла­да­ви­не Немањића. Та­ко је ово под­руч­је, за­јед­но са Полимљем, по­ста­ло нај­ра­зви­је­ни­ји дио Рашке државе, ко­ја је би­ла у стал­ном успо­ну. Кра­јем 12. вијека и по­чет­ком 13. вијека. Зла­теш у скло­пу По­ли­мља, по­ста­је ис­так­ну­ти пункт Православља је­дан од кул­тур­но раз­ви­је­ни­јих кра­је­ва он­да­шње Ср­би­је. Дио По­ли­мља и По­тар­ја и у ње­му Зла­теш др­жао је Не­ма­њин брат, ве­ли­ки кнез Мирослав владар Захумља - при­ча мр Пет­ко Бо­шко­вић, хро­ни­чар зби­ва­ња не са­мо овог кра­ја већ и чи­та­вог под­руч­ја бјелопољске општине - Кнез Ми­ро­слав је на Лиму по­ди­гао цр­кву, по­све­ће­ну апо­сто­ли­ма Све­том Пе­тру и Па­влу, нај­вје­ро­ват­ни­је при­је 1190. го­ди­не. Ово је нај­сјај­ни­ји пе­ри­од српске сред­њо­вје­ков­не исто­ри­је. У то ври­је­ме, ма­сов­не град­ње ма­на­сти­ра и цр­ка­ва, Зла­теш је у По­ли­мљу имао ве­ли­ки кул­тур­ни знач­ја. Сре­ди­шта тих но­вих стру­ја­ња у Зла­те­шу су би­ли ма­на­сти­ри и цр­кве.

Бо­га­та кул­тур­но-исто­риј­ска про­шлост Зла­те­ша је вр­ло ма­ло про­у­че­на, а по­себ­но ка­да је ка­ко је до­ли­на жу­пе Љу­бо­ви­ђа на­зва­на Зла­теш. Има ви­ше вер­зи­ја пре­да­ња, ле­ген­де. На­род­но пам­ће­ње о на­зи­ву Зла­теш да­ти­ра од дав­ни­на, а по­себ­но од Ко­сов­ске ве­че­ре, кад је цар Лазар до­био из­вје­штај о при­сти­за­њу срп­ских сна­га за бој на Косову. Кад је са­знао да му вла­сте­ла из Зла­те­ша ни­је сти­гла, он их је про­клео да се ви­ше не зо­ву Зла­теш не­го Вра­неш (вран, црн). Од та­да се на­зив Зла­теш на­гло гу­би, по­го­то­во по до­ла­ску Турака, ко­ји упор­но фор­си­ра­ју на­зив Вра­неш, па су жу­пу Љу­бо­ви­ђа пре­и­ме­но­ва­ли у на­хи­ју Вра­неш. Та­ко је овај на­зив Вра­неш остао до дан-да­нас. Раз­ло­зи су ја­сни. Али цр­ква по­све­ће­на све­том Или­ји по­пу­лар­ни­ја је као Зла­теш – ис­ти­че Бо­шко­вић, до­да­ју­ћи да је об­но­ва ма­ни­сти­ра Зла­теш у То­ма­ше­ву охра­бре­ње за на­род.

Храмовна слава у Златешу, на празник Светог пророка Илије прослављена је молитвеним сабрањем вјерног народа. Служена је Света Литургија којом је начелствовао свештеник Зоран Бубања, а мјештани Томашева, након богослужења, остали су у разговору и дружењу са свештенством и новопостављеним игуманом. Њиховим трудом, љубављу и залагањем ускоро ће у потпуности бити завршени радови на манастирском конаку.