Катедрални манастир Епархије будимљанско-никшићке – Ђурђеви Ступови, прославио је свог небеског покровитеља и заштитника, Светог великомученика и побједоносца Георгија, на дан његовог празника, 6. маја 2022. године.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Епархије и уз молитвено учешће вјерног народа, сабраног под сводовима древне немањићке светиње, задужбине Стефана Првослава.

Велики и дивни празник, те храмовну славу игуману и братству Манастира, честитао је Преосвећени Епископ Методије:

„Срећна вам слава, драга браћо и сестре, драги оче Игумане ове свете обитељи са братством, дивни народе, који сте се окупили на ову нашу заједничку славу, у овој светињи, која се до неба уздиже и обасјава ово велико наше небо, допире до Небеса и до Престола Божјег, до самог Бога. Наши преци, који су устројили ову дивну свету обитељ, прије много вјекова, знали су коме ће посветити овај дивни, свети храм. Прослављамо ових дана Васкрс, а данас прослављамо и Великомученика и побједоносца Георгија, великог ратника и трибуна царског, али још већег човјека Божјег и хришћанина, рођеног у Каподокији“, казао је Владика, подсјетивши у својој бесједи на житије Светог Георгија.  

„Кад је дошло вријеме да се исповједи вјера Христова, а то значи да се исповједа свјетлост умјесто таме, истина умјесто лажи и правда умјесто неправде, да се проповједа и чини добро умјесто зла и онога што уништава човјека и његову душу, он је стао и више није дјеловао као војник царски, нити се користио војничким вјештинама да употреби силу, него је употребио ону дивну Христову, јеванђелску и небеску науку да се тиме покаже истинским, правим војником, али војником Неба и свјетлости, војником Христовим“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Када је Свети Георгије требао да исповједи и дође пред цара, додао је Епископ Методије, он није дигао буну и окупио пријатеље на оружани устанак да, просипајући крв и на ратничке вјештине, оствари идеале у које је вјеровао, већ је примјенио небеску вјештину на које нас Јеванђеље и Христос кроз њега призива.

„Да се, не дај Боже, не би прибројао Варави или другима, који су лако посезали за оружјем да би спровели науку и идеологију коју су они проповједали, а тиме улазећи и тонући у све већи гријех, зло и таму, него је примијенио онај прави и истински, небесни лијек који је донио Христос на земљу да се зло побиједи само добром и јеванђељем. Зато је стао на страну истине, није се притајио него је исповједио Христа истинитог Бога и због тога је био гоњен, мучен и на крају убијен“, указао је Владика, наводећи да је Свети Георгије, као прави војник Христов, исповједио свјетлост и истину, стојички подносећи све што му је ишло у сусрет.

„Поднио је страдање подражавајући Христа у свему, па и у страдању, знајући да људи на земљи, који су непријатељи, који се дижу против хришћана могу само убити тијело, али не могу убити душу. Није се бојао оних који могу убити само тијело, бојао се Онога Који има власт и над душом и над тијелом и слушао Његову науку. Знао је да је ово тијело, које смо узели на себе, пропадљиво и пролазно, знао је и да је задобио још који дан живота да ће, ипак, једног дана, као и сви људи, на крају предати овоземаљско тијело, трошно и распадљиво земљи, предати прах праху, а остаће оно што је најпретежније у нама, то је душа која треба да се прими и оде у руке Господње“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

То је, по ријечима Владике Методија, поука данашњег дана, и празника, и славе овог дивног храма и светиње – Ђурђевих Ступова.
„На тим стубовима стоји ова светиња толико вјекова, а то су стубови јеванђелске науке; Црква не стоји само на Евхаристији коју смо данас одслужили, Светој тајни, него стоји и на свједочењу те Свете тајне евхаристије другима, који нису у Цркви. Без евхаристије и Литургије, кад не би било у Цркви, ми не би имали шта да свједочимо свијету, а кад би била само Евхаристија ми не би испунили оно послање које је Христос имао кад је дошао у овај свијет да је живот свој дао за све људе у људском роду“, поучавао је Преосвећени владика Методије, истичући као најбитније  сабирање на светим Литургијама, да се молимо и причешћујемо, да волимо једни друге, те да свједочимо Христову науку свијету и тиме дајемо простор за преображење остатка свијета.

„Свједочићемо ову дивну Христову науку, не толико ријечима и проповједањем, него тиме што ћемо бити слични Оцу небеском, а то је да ћемо бити милостиви. Све остале врлине, ако не будемо имали милости, човјекољубља и љубави према другоме, неће нам ништа вриједјети“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Након одслужене Литургије и причешћа вјерника, Владика је освештао и преломио славски колач и жито.

Сабрање у славу Светог Георгија, заштитника Берана и његових житеља, настављено је уз трпезу љубави.