Храмовна слава Ђурђевих Ступова, катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке, чија црква је посвећена Светом великомученику Георгију, прослављена је свечано и молитвено на дан празника, у суботу 6. маја 2017.

Свету Архијерејску Литургијуслужио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и монаштва Епархије.

Празничном богослужењу присуствовао је, у великом броју, вјерни народ беранског краја, те уважени гости и пријатељи древне немањићке задужбине – манастира Ђурђеви Ступови, који су, поводом великог празника наше свете Цркве и храмовне славе, учествовали у молитвеном сабрању.

Током Литургије Преосвећени Епископ је у чин чтеца произвео Вуксана Вешовића и Николу Бугарина.

Празник Светог великомученика и побједоносца Георгија сабраном народу и храмовну славу братији Манастира, архипастирском бесједом честитао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

„Сви прослављамо овог великог Божјег угодника који је крвљу својом посвједочио своју вјеру, који је својом вјером задивио свијет, православне хришћане и незнабошце, па су многи од незнабожаца, а међу њима и римска царица Александра, гледајући страдање Светог Георгија, његово свједочење свете вјере православне, повјеровали у ХристаБога Који даје Светом Георгију великомученику снагу, духовну силу да издржи страдање и да не поклекне у вјери, него да прослави Христа Господа и своју вјеру запечати својом мученичком крвљу“, рекао је Владика.

Он је додао да су безбожници мислили, када су почели гонити Цркву од апостолског доба и још неко вријеме, да ће временом Црква Христова поклекнути и да ће се хришћанско име затријети. Настојали су свим средствима државне принуде, силе и насиља да униште вјеру православну, али, како је вријеме пролазило, појављивали су се све храбрији хришћани.

„И негдје послије 300 година гоњења Цркве појавио се Свети великомученик Георгије, а са њим и Свети Димитрије и многи свети мученици, великомученици који су са, до тада, невиђеном храброшћу посвједочили свету вјеру православну.Зато их је Господ прославио, те цијела православна васељена слави Светог Георгија и Светог Димитрија“, казао је Његово Преосвештенство, додајући да у том слављу учествује и манастир Ђурђеви Ступови, односно цијела Епархија будимљанско-никшићка.

Владика је у својој бесједи подсјетио да је дробњачко племе, у 17. вијеку узело за свог заштитника Светог великомученика Георгија и то, према његовим ријечима, није случајно, јер постоји сјећање на Светог Јована Владимира који је на свом печату, такође, имао заштитни лик овог великог угодника Божјег.

„Од Светог Јована Владимира примили су то и први Немањићи, а ова Епархија постала је ознамењена вјером Светог Георгија и кроз дурмиторско племе, и кроз ову светињу, а нарочито кроз нова светилишта мученика, кроз мученичку Пиву и пивска Дола, кроз страдалну Велику, Мурину, Горњу Ржаницу, а са овим мученицима увијек треба да поменемо и 28 дјеце уморених глађу у плавском затвору. Сви су се они својом жртвом придружили Светом Георгију у несрећном и трагичном 20. вијеку. И она дјеца која пострадаше на Мурини, прије неколико година, од Нато алијансе, а ови кажу да су то наши пријатељи. Видјећемо какви ће то бити пријатељи, а ми, углавном, знамо да су нас бомбардовали и било ко да нас је бомбардовао, да ли су то Нато пакт или фашисти, било ко да нас је клао и уништавао, то су за нас наши непријатељи и то се тако и показало“.

„У ове дане васкрсења Христовог вршили смо помен дјеци пострадалој на Мурини и сјетили се све оне дјеце, и у пивским Долима, и у Велици, и у Горњој Ржаници, и у плавском затвору, који су се својом жртвом придружили Светом великомученику и побједоносцу Георгију. Зар се није својом жртвом уподобио Светом Георгију Томо Вучетић, дјечак од девет година, који је жив одран од фашиста у Велици, или Мато Симоновић, коме су ноге откинули и бацили га на шљиву да тако сконча, или оно дијете извађено из мајчине утробе коме је отац дао послије његове смрти име. Заслужило је то дијете име и зове се Миличко, или онај мали Благоје Васовић, који је бачен низ кањон ријеке Пиве, па се зауставио у крошњи бора, а био је огрнут у црвену струку, па је то дијете послије 24 сата издахнуло и постало храна птицама небеским, али је остала та црвена струка као знак мученичке смрти, не само његове, него мучеништва Пиве и Дола“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

И у овом нашем времену, истакао је Владика, добили смо, опет, овдје, свједоке вјере православне.

„Они који су пострадали за име Божје, као и свети Георгије, полако се прибрајају, придружују лику Светих мученика, које предводи Свети великомученик и побједоносац Георгије. Ова светиња је, такође, свједок мучеништва. Колико је она страдала, али, хвала Богу, увијек је појала у славу Божју од њеног настанка до дана данашњег. Послије сваке разуре и сваке паљевине, она је имала моћ да опет васкрсне заједно са својом народом“, поручио је Владика Јоаникије.
Он је захвалио г.-дину Драгу Пантовићу, куму овогодишњег славља, на организовању трпезе братске љубави.

„Сабрасмо се, као и сваке године, на ово велико свенародно славље, које траје цио дан. Сваке године нас обрадује и благослови Свети Георгије. То је дивно народно славље, укријепимо се овим слављем и братском љубављу,а понајвише Божјим благословом. У дане васкрсења Христовог настављамо са слављем Светог великомученика Георгија у овој немањићкој светињи. Дочекујемо наше госте и пријатеље, који долазе са разних страна, имамо и нашег честитог домаћина, кума данашњег славља г.-дина Драга Пантовића са својом породицом. Бог нас је удостојио да се данас овдје саберемо, да се заједнички Богу помолимо,да са нашим кумом славе у љубави прославимо васкрсење Христово и славу овог светог храма Светог великомученика и побједоносца Георгија“.

„Нека његове молитве буду свима на помоћи, нека Господ благослови нашег кума и његову породицу зато што је са великом љубављу прихватио да буде домаћин овог великог славља. Срећна слава овој светој обитељи, нашој монахињи Александри, која данас слави имендан и свима вама, нека молитве Светог Георгија и Свете царице Александре буду на помоћи“, закључио је Његово Преосвештенство.

Освештан је и преломљен славски колач у славу Божју, а у част Светог великомученика и побједоносца Георгија, небеског покровитеља Берана и његових житеља.

Традиционална Ђурђевданска свенародна Литија прошла је, у послијеподневним часовима, кроз град Беране. Литијом, у којој је учествовао велики број вјерног народа, свештенства и монаштва из цијеле Епархије, началствовао је Епископ Јоаникије. Кренувши из порте манастира Ђурђеви Ступови, Литија је прошла кроз град уз пјевање тропара и читање Светог јеванђеља. По повратку у Манастир народу је празник Светог Георгија, заштитника Берана, још једном, честитао Преосвећени владика Јоаникије.