Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Томину недјељу и празник Светог апостола и јеванђелисте Марка – Марковдан, у недјељу 8. маја 2016, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије: архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, протојереј Василије Брборић, јереј Остоја Кнежевић, ђакони др Никола Маројевић и Константин Дојић.
Владика је у литургијској проповиједи казао да се, славећи васкрсење Христово, сјећамо и оних чудесних, великих, славних догађаја који су се догодили послије тридневног васкрсења, а најупечатљивији догађај јесте сусрет васкрслог Господа са Томом, у осми дан послије васкрсења.
"Господ се јавио претходно својим ученицима, дао им свој мир, показао себе и ране од клинова на рукама својим и увјерио Свете апостоле да је Он ваистину васкрсао, да је побједио смрт и та радост, радосна вијест пронијела се у Јерусалими читаву околину. Чуо је за ту вијест и Тома који није био са апостолима у моменту када се Господ раније јављао. Слушао је он све те дивне приче, али, нешто крупно је недостајало у његовом доживљају, у његовом срцу. Мучила га је сумња. Зар Онај Који је издахнуо на крсту, чије су руке и ноге клинцима прободене, Који је излио своју живоносну крв, Који је сахрањен, оплакан и ожаљен као и остали покојници, зар се Он јавио из мртвих“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Он је додао да је сумња мучила душуапостола Томе, али, његова душа је била отворена. Његово невјерје карактерише интересовање, он јетражио сусрет са Господом, тражио дубље и сигурније увјерење од прича које чује од апостола.
"Не можемо рећи да је Тома био слаб карактер, он је тада био потонуо у невјерје потпуно. Његова душа се борила и много мучила, много је патио. Слушао је благу вијест о васкрсењу Христовом, али му је нешто недостајало. Његово срце, његово биће, његов ум жељели су из све снаге сусрет са Господом. И Господ га је, као свог љубљеног ученика, тога удостојио и позвао га: Томо, пружи прст свој и опипај руке моје и пружи руку своју и дотакни се рана мојих и не буди невјеран него вјеран“.
"И тома се дотакао васкрслог тијела свог Господа, дотакао се Њега самог, тиме је, дошло до најприснијег сусрета између Томе, апостола Христовог кога је претходно мучило невјерје и васкрслог Христа Који се јавио као побједитељ смрти. Он је, заправо, и Тому васкрсао, јер пребивање у невјерју равно је смрти, невјерје је мрак, тама, туга без излаза, без перспективе, а вјера је живот и, у том моменту, Тома, испуњен вјером, надахнут Духом Светим, Духом Светим посвједочио је Васкрслог Христа оним чудесним узвиком, чудесним исповједањем вјере, најкраћим и најдубљим - Господ мој и Бог мој“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
