Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 10.маја 2014, на празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Георгија на Требјеси код Никшића, чиме је овај храм прославио своју храмовну славу.

Саслуживали су свештеници и свештеномонаси Епархије будимљанско-никшићке: протојереј Велимир Јововић, надлежни парох, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и ђакон др Никола Маројевић, уз молитвено учешће вјерног народа никшићког краја.

Ријечима архипастирске бесјед обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о светим мученицима Божјим који су били испуњени свим врлинама, а највећа од свих врлина је љубав Божја која подразумијева спремност на жртву.

"Бити хришћанин значи ходити за Христом, слушати Његов глас, Његове заповјести, отварати уши своје и срце своје да се прими Његова ријеч, да се чује и да се извршава. Господ зато позива Своје свете ученике да узму крст свој и крену за њим. На такав начин ће се најбоље њему приближити. Похвалио је Свете ученике пред крај Своје проповједи на земљи "Ви сте они који сте се одржали са мном у свим напастима и искушењима“, али их је упозоравао да ће кад дође час Његовог страдања, искушења бити много већа и тежа, охрабривао их је да треба да се наоружају вјером да би могли издржати“.

"Тај позив Он упућује свима нама, охрабрује све нас и води из славе у славу духовним лествицама да бисмо се усавршавали, да бисмо духовно узрастали, освјетљује нас милошћу, благодаћу и свјетлошћуСвојом, отвара наше духовне очи и духовни вид да разумијемо смисао Његових ријечи, а то значи и смисао нашег живота. Они који су се, у највећој мјери, поистовјетили са Христом то су Свети мученици. Они су били испуњени оном љубављу која је била спремна на жртву и нема праве љубави гдје нема и спремности на жртву“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Свети мученици какав је Свети великомученик Георгије Побједоносац се испунио свим врлинама, а највећа од свих је љубав Божја и зато је, истакао је Његово Преосвештенство, био спреман, храбар и неустрашив, јер се са Господомсјединио кроз врлине, кроз вјеру, кроз наду, кроз љубав.

"Када је дошло вријеме да се његова љубав испита она се показала свјетлијом од сунца, чистијом од злата. Он се показао као онај који је спреман да иде за Господом до крста иуподобио се Господу својим страдањем у највећој мјери, крсту Његовом, слиједећи ријеч Светог апостола Павла који каже да је пут да се сјединимо са Христом и постанемо учесници Његове славе, Његовог васкрсења –спремност да страдамо са Њим, да се са Њим сараспињемо да бисмо са Њим саваскрсли и постали учесници Његове побједе и Његове славе. Зато Светог Георгија, који је постао учесник побједе и славе Божје, оне славе коју је Господ дао свима који Га љубе, који вјерују у Његово васкрсење, зовемо Побједоносцем, јер је постао учесник Христове побједе над смрћу“.

"Погодило се да данас овдје празнујемо Васкрсење Христово и Светог Георгија заједно са споменом Спаљивања моштију Светог Оца нашег Саве Првог Архиепископа српског са којим се поистовјећује цио народ српски,а и он се са њим поистовјетио. Током свог овоземаљског живота за њега се жртвовао, а и послије своје земаљске смрти као светитељ Божји увијек је био са својим народом. У вријеме када је наш народ у свим српским земљама, почевши од јуначке Херцеговине и, конкретно овдје, од Никшиног племена подизао устанке да се ослободи тај пламен слободарски проширио се све до Баната и данашње Румуније, свуда гдје су Срби живјели. После тога наступило је велико страдање, са страдањем народа и страдање светих ћивота, па Његош каже "ћивоти се у прах претворише“, мислећи на спаљивање моштију Светог Саве“, бесједио је Преосвећени Владика.

Турци су мислили да ће спаљивањем моштију Светитеља Саве, заштитника српског рода,лако изаћи на крај са српским народом и његовом црквом, али није било тако. Са страдањем светих моштију, нагласио је Владика Јоаникије, страдао је народ и свети храмови међу којима и храм Светог Георгија на Требјеси ихрам Пресвете Богородице у непосредној његовој близини.

"Племе које је носило барјак слободе у Херцеговини и Црној Гори, по свему судећи, на првом мјесту је Никшино племе, а у Никшином племену посебно су се, мени се чини, истакли Требјешани. Велика је то историја, а није довољно написано. Изашла је једна лијепа књига од г.дин Николе Вујачића, професора коју треба ишчитати, јер у њој може да се нађе оно чега, драга дјецо,нема у уџбеницима и школама“.

"У нашим уџбеницима нећете наћи праву истину о војводи Грдану, ни о Вукашину, ни о Петру, нити о многим свештеницима, јунацима, војводама, подвижницима, о историји овог краја, али наћи ћете у причама оних људи који памте, у појединим књигама које се не препоручују свуда и на сваком мјесту. Зато је важно, драга браћо и сестре, што се у овом малом храму Божјем окупљамо сваке године послије самог празника Светог Георгија да се овдје сви заједно саберемо,а ова мала црква има саборни карактер и саборну ширину“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Током Литургије Светој тајни причешћа приступили су бројни вјерници. Свето богослужење појањем су употпунила дјеца са вјеронауке при Саборном храму у Страшевини.

Храмовна слава цркве на Требјеси, коју су обновили потомци старих Требјешана прослављена је благосиљањем и резањем славског колача на братској трпези љубави. Празнично сабрање вјерног народа Божјег поздравио је свештеник Велимир Јововић, а у име домаћина потомака Старих Требјешана Милош Требјешанин.

Уприличена је промоција књиге "Требешани“ професора Николе Вујачића на којој су говорили др Жарко Лековић, историчар и аутор.