Књижевна награда "Извиискра Његошева“, коју додјељују Епархија будимљанско-никшићка и Компанија "Мона“, уручена је, у навечерје празника Светог Василија Острошког, у недјељу 11.маја 2014, у оквиру манифестације "Дани Светог Василија Острошког“ у Никшићу, овогодишњем добитнику академику Миловану Данојлићу.

На свечаности уприличеној поводом уручења награде "Извиискра Његошева“ сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући бројне уважене госте: Високопреосвећене Архиепископе петергофског Г. Амвросија, ректора петроградске Духовне академије и цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Татјану Полоскову, предсједницу Међународног фонда ОКА из Москве, који је Саборном храму у Никшићу поклонио копију чудотворне иконе Пресвете Богородице Тихвинске, Ђорђа и Наду Момировић, власнике компаније Мона и суосниваче овог значајног књижевног признања, присутне чланове жирија са предсједником проф. др Јованом Делићем, те самог добитника "Извиискре Његошеве“ – пјесника, приповједача, есејисту и преводиоца Милована Данојлића.

"Када смо са г.-дином Ђорђем и г.-ђом Надом Момировић оснивали ову књижевну награду били смо увјерени да ће она освијетлити домете и врхове српске књижевности у овом времену и да ће многе књижевне посланике мотивисати да се ка тим врховима успињу, јер Његош, који је тешко упоредив са било којим књижевним ствараоцем, дао је највећу мјеру и поставио највећи циљ српској књижевној ријечи, а тек поједини ту мјеру заиста и достижу“.

"Увјерени само, иако за то нијесмо довољно стручни, али можемо рећи неко наше скромно мишљење, да је добитник овогодишње награде г.-дин Данојлић већ одавно ушао у свијетлу и освећену Његошеву орбиту и да се одавно у њој настанио потпуно заслужно, па је жири то препознао и на томе честитамо и жирију и добитнику“.

"Велика ми је дужност да се у име оснивача ове награде захвалим жирију на савјесном раду, на великој одговорности и непристрасним објективним изборима и одабирима досадашњих добитника ове, већ, значајне књижевне награде. Надамо се да ће и у будуће одржати ниво ове награде, јер је досадашњим одабирима поставио добре темеље“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Потом је уприличено свечано уручење награде "Извиискра Његошева“. Уз честитке на добијеном признању повељу је г.-дину Данојлићу уручио Његово Преосвештенсто владика Јоаникије, проф. др Јован Делић, у име жирија предао је плакету, дјело академског умјетника Љубише Манчића, а Ђорђе Момировић је уручио новчани дио награде.

Овом приликом прочитана је одлука жирија за додјелу награде "Извиискра Његошева“ у чијем саставу су, уз проф. др Јована Делића, и: Милутин Мићовић, проф. др Иван Негришорац, проф. др Ранко Поповић и др Драган Хамовић. Они су своју одлуку образложили ријечима да се Милован Данојлић високо књижевно остварио у више књижевних врста. Почео је као пјесник и није престајао писати стихове, али је чисту поезију исписивао и на страницама прозе, а пјесничко искуств тачно и истанчано излагао у есејима и чланцима:

"Поред свег широког белог света који је походио, учећи и бежећи, у дугом низу песничких и прозних радова изнова је сагледавао микрокосмичку лучу свог места рођења, блиских фигура и појава. Данојлић нам живо показује да лирика и даље опстаје као дивљење створеном, да је поезија и даље оштри глас побуњеника, као и облик помног мишљења света и времена. "Шта може песник у оваквом, оскудном времену, и у осиромашеном, збуњеном племену?“, упитао се пре десет година, у Жичи, Милован Данојлић, у беседи у којој је образлагао став о Његошу као најживљем српском песнику: "Може врло мало, и врло много. Већ и само одржавање језика у делотворном стању његов је незаменљив допринос духовном здрављу заједнице“.

О стваралаштву Милована Данојлића говорио је проф. др Јован Делић, истичући, између осталог, да је Његош за Данојлића сам врх српске поезије и најмоћнији ослонац.

"Упркос свим привидима, тмушама и дневној магли, он је неосвојив, недодирљив и непомјерљив, иако вјечна мета наших највећих непријатеља. Њега, Његоша, увјерен је Данојлић, ништа не би изненадило од онога што нам се догодило, „а ми смо се нашли затечени у мери у којој смо се од њега удаљили“, навео је Делић.

Према мишљењу др Драгана Хамовића уочљива је "дубља и обухватнија линија додира и прожимања Данојлићеве поезије са оптиком ловћенског песничког светитеља“.

"Ако игде Данојлић, у поезији и у лирској прози, па и у понеком есеју, доспева до откривењских увида, то је у његовом сталном уношењу у "цвијетно лоно (недро) природино“. За Његоша је природа Творевина, огледало и човековог Творца и Родитеља. Он је види и пева као Целину, као Једно. Код модерног песника, као што је Данојлић, тако не може бити, бар у полазишту. Он целину мора самостално назрети, раскрити, јер је пожелео да искуси непосредовано знање о последњим и првом стварима“, запажа Хамовић.

Милован Данојлић се бавио српском причом, као могућношћу српске ријечи и језика, а то дјелање многима је на корист, поручио је Милутин Мићовић.

"Брига коју је Данојлић показао за српски народ, његову културу, културолошке обрасце, цивилизацијске изазове, унутрашње сукобе – јесте наставак оне бриге коју је Владика црногорски и пустињак цетињски брижио за човјека и за свој народ. Можда је по тој бризи, с унутрашњим исијавањем сопствене искре, књижевник и пјесник Милован Данојлић, успио да се највише приближи владици српског пјесништва“, казао је Мићовић.

Публици се обратио и добитник награде "Извиискра Његошева“ г.-дин Милован Данојлић, прочитавши својеврстан књижевни есеј, насловљен „Светлост и тама Његошеве "Луче“.

Програм вечери свечаног уручења награде, који је водио глумац Сретен Митровић, употпунио је хор Светог новомученика Станка. Публика је имала прилику да одгледа документарни филм Филмских новости "Над орловим гнездом“, један од последњих видео записа Његошеве завјетне капеле на Ловћену, прије него што је замијењена Мештровићевим маузолејем, упркос противљења највећих имена српске културе.