Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Климента, у недјељу 8. децембра 2013, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, архимандрит Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, протојереј Василије Брборић, јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.
Никшићка Саборна црква на празничној служби Божјој била је испуњена вјерним народ од којих је велики број приступио Светом причешћу.
Ријечима архипастирске бесједе сабрању се обратио Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
"Унапријед се, драга браћо и сестре, радујемо великом празнику који долази Божићу, Рођењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Предосјећамо и предокушамо радост празника и тако је то код нас хришћана, припремајући се за празнике тиме се, заправо, припремамо за Царство небеско, јер сваки празник Господњи је пројава Царства небеског већ овдје на земљи, да га предокусимо, да бисмо душе своје ободравали и оснаживали и тако ходили према пуноћи Царства небеског, које ће се открити када Господ опет дође и овај свијет претвори у Своје вјечно и непролазно Царство за које се припремамо“.
"Божић је изузетан празник, ми хришћани увијек дајемо предност Васкрсењу, али и Божић је од великог значаја, јер оваплоћењем Христовим, рођењем Богомладенца обнови се људска природа. То је темељ на коме је све изграђено. То је темељ на коме је Господ изградио цјелокупни свој домострој спасења. Све што је учинио ради нас и ради нашег спасења, као што то исповиједамо у Символу вјере, учинио је у тијелу, дошао овдје, оваплотио се, примио људску природу од Пресвете Дјеве Богородице силом Духа Светог, изишао у свијет, проповиједао, чинио чудеса, исцјељивао болесне, васкрсавао мртве. О томе смо и данас слушали у Светим Јеванђељима, пострадао на Крсту и претрпио тјелесну смрт, као и сваки други човјек, с том разликом што је Он животодавац и што се Он јавио као Побједитељ смрти, да би све нас као своју браћу, као своје служитеље, као своје најближе, учинио учесницима Своје побједе над смрћу“.
"Празник Рођења Христовог, нарочито, је радостан због тога што нам доноси обновљење, што уноси у наше душе и у наша срца нову радост, ново осјећање, нови живот, па и рођење сваког дјетета у дому доноси радост цијелој породици, али та радост не би била права и потпуна да није ове радости на којој је ослоњена свака друга радост, јер једна је непролазна радост, она која прожима вјекове, која је запљуснула цио свијет од момента када се Господ Исус Христос родио у пећини витлејемској. Тај догађај, који је био по свему толико једноставан и прост, јер је Господ дошао и родио се, не у царском дворцу и није Себе одмах објавио као Цара над царевима и Господа над господарима, него се родио, рекло би се, у крајњем понижењу у пећини витлејемској и био положен у сточним јаслама да се одмара и зато полажемо сламу, доносимо у своје домове и обогаћујемо се Његовом простотом, заправо, обогаћујемо се Његовим богатством безмјерним, бесконачним, неизмјерним са којим се не може упоредити богатство ниједног царства, нити сјај било чега земаљског, нити се са том радошћу може упоредити било која радост на земљи, јер свака радост, свако задовољство уколико није ослоњено на ону радост коју је Исус Христос донио у овај свијет јавља се пролазном, врло често послије ње слиједи велика велика туга и велика пустош“.
"Ми људи смо склони заблудама, лажним задовољствима, лажним путевима, застрањењима и греховима, а Господ је дошао у овај свијет да исправи наше путеве, да обрати срца отаца ка дјеци. У тој јеванђељској ријечи видимо нешто велико; рекао је један мудри хришћански философ – Када год Господ шаље ново дијете у овај свијет тиме изнова потврђује своје повјерење у човјека, мада смо ми то повјерење много пута изгубили, али Господа нас толико љуби и толико воли и нарочито нам указује на то да је Он Превјечни Бог сишао на земљу и постао човјек, дјетенце мало али Превјечни Бог. Његово рођење дало је безмјерни значај и смисао сваком рођењу, а тиме и породици, породичном животу, заједници и сваком сусрету међу људима. Сјај Његовог лица осијава се на сваком хришћанину, а нарочито на сваком дјетету крштеном. Зато у току припрема за Божић, празник Рођења Христовог имамо дјечије празнике Дјетињце, Материце и Оце, а сви ти празници су посвећени породичном животу и нарочито дјеци, да опет изнова, кроз рођење Христово, обратимо пажњу на породицу, на дјецу, једни на друге, на заједницу. То је оно што је Господ утврдио, установио, утемељио, дао пуни смисао и пуни значај свему томе, а свему томе је савршенство љубав“, казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки.
