Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Свете великомученице Анастасије, у суботу 4. јануара 2014. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој.
Просвећеном Владици су саслуживали свештеници архијерејског намјесништва никшићког: протојереј Василије Брборић, јереј Миодраг Тодоровић и ђакон др Никола Маројевић.
Током Литургије Епископ Јоаникије је предстојећи велики празник наше Цркве - Рођење Богомладенца Христа честитао сестринству манастира Светог Луке и сабраним вјерницима, поручујући да је Божић за све нас још једна прилика да се просвијетле наша срца, да се измиримо једни са другима и са нама самима, прилика да се измиримо са Богом, јер је Господ Богомладенац и дошао у овај свијет, како је истакао Његово Преосвештенство, да донесе спасоносни мир роду људском.
"Налазимо се, драга браћо и сестре, у данима припреме за велики празник Рођења Христовог. У народу ова недеља, последња пред Божић, зове се Бадњом недељом; то је наша народна ријеч, али је ослоњена на богослужбени поредак, и већ од Светог Николе почињу се пјевати стихири у славу рођења Христовог, а од Светог Игњатија Богоносца почиње претпразништво великог празника. Такву припрему за велики празник имамо још само за Васкрс, нешто опширнију а то значи да тај празник има велики значај за наше спасење, за спасење цијеле творевине. Радују се наша срца унапријед рођењу Христовом, радује се цијела творевина, анђели небески и сва свјетлила небеска, небо и земља, сви се сабирају да прославе рођење Христово, зато се и ми сабирамо, сабирамо своје мисли, своја осјећања, све своје духовне силе сабирамо да бисмо са што бољим и љепшим расположењем дочекали овај велики празник“.
"Најтеже је сабрати своје мисли, најтеже је прочистити своја осјећања, своје срце. Ту је велики посао, а то знају они који се подвизавају, који се труде, јер највећа је битка у свим свјетовима за човјечије срце. Оно је престо Божји и та битка није нимало лака, али с обзиром на то да је престо Божји оно је и штићено. Сваки човјек има сву пажњу Божју и анђела Божјих, цијелог неба и небеских сила, светитеља Божјих и гдје год призовемо име Божје, ми хришћани ако Га призовемо са искреном вјером и искреним покајањем, Господ је ту Који ће нам помоћи“.
"Нека овај велики празник, који долази обрадује изнова наше душе, наша срца, наше мисли, да просвијетли, да нас једне са другима измири, да нас изимири, најприје, са нама самима, да нас измири са Богом, зато је дошао Господ Богомладенац у овај свијет да донесе мир, али онај прави мир који изграђује, који је спасоносан, а не онај привидни мир о којем говоре људи овог свијета у коме мира нема, него мир који превазилази сваки ум. И анђели Божји су тако прославили рођење Христово "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. То значи да је Господ Онај Који доноси мир међу нама, Који нас сједињује, Који нам даје моћ да праштамо једни другима, да једни од других тражимо опроштај. То је оно што је јако важно и што је ушло у наш народ те постоји обичај да никоме ништа не треба дуговати пред Божић, ако је то могуће, ни са ким не треба бити у завади, треба овај празник дочекати у миру, слози и љубави, прије свега у породици, дому, манастиру, да се једни са другима измиримо, да се та љубав зацари међу најближима“.
"Тамо гдје има љубави међу најближима онда ће бити љубави и за све друге, а, заправо, свима нам је најтеже са нама самима. Ту је велики задатак свих нас да своје мисли, своју душу, своје срце учинимо Богу угодним, да своја дјела учинимо Богу угодним, да мислимо како ћемо Богу угодити, како ћемо души својој добро учинити. То је најважнији посао, најважније је да порадимо за своју душу. Онај ко зна да ради за своју душу он ће умјети да се потруди и за ближње, он ће знати да ради и да гради и да изграђује и себе и ближње, и породицу, и село, и мјесто, и државу и своју будућност“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
