Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 8. јула, на празник Свете преподобне мученице Февроније, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архангела Михаила у Подмалинском код Шавника.
Овом приликом архијерејском граматом Преосвећени Владика одликовао је г. Дмитрија Михејева.
Саслуживали су протојереј Андреј Парфињук, професор Духовне академије у Петрограду, архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, свештеници Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, Остоја Кнежевић, парох никшићки, јерођакон Андроник, сабрат манастира Ђурђеви Ступови и ђакон др Никола Маројевић.
Вјерном народу, сабраном на светој служби Божијој, ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је истакао да је права, истинита вјера “она која се устима исповиједа, али и на дјелу потврђује, како каже одломак из данашње Посланице Светог апостола Павла“.
“По овој светињи, као и многим другим нашим старим храмовима, видимо каква је благодат намољених светиња. У овој светињи су се, од давнина, молили свештенослужитељи, монаси, свештеници са својим народом, и зато је она намољена. Божија благодат и Дух Свети непрестано су силазили на оне који су се овдје Богу молили, и ово је мјесто освећено. Памтимо вријеме када је овај дом Господњи био запуштен и напуштен, пуст и понижен, али и тада је ова светиња имала своју светост и била обучена у небеску славу, само што то ми нијесмо могли да видимо“, казао је Његово Преосвештенство.
Владика Јоаникије је додао да је народ дробњачког краја увијек поштовао манастир Светог архангела Михаила у Подмалинском, који је, као што се то догађало и са другим богомољама, иако једно вријеме напуштен, опет оживио и пропојао у славу Божију.
“Дао је Бог па је ова стара светиња, сабирно мјесто читавих Дробњака, обновљена трудом браће Сава и Вање Кујунџића и њиховим великим прилогом, а, ево, и љубављу наших нових приложника, обновитеља и добротвора. Нарочито је важно што се овај манастир обнавља духовно, па се овдје, Богу хвала, формирало сестринство на чијем челу је мати Катарина, игуманија. Овдје се свакодневно врше службе Божије, а монаси труде, колико је могуће, да својим животом изобразе анђелски живот и анђелско служење, да се што више моле Богу, да славе име Божије и да Господу угађају свуда и на сваком мјесту, укрепљујући се светињом вјере православне и страхом Божијим просвећујући се“.
“Вршење светих служби Божијих привлачи вјерне душе, и као што пчела, скупљајући оно што је најљепше у природи, привучена мирисом, долази на цвијет, налазећи чистоту и љепоту овог свијета, тако и монаси сакупљају духовни мед и живе од духовне сладости, њоме се тјеше и ободрују. На тај начин Бог им даје снаге да стреме ка Царству Небескоме и оставе сва земаљска задовољства“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Преосвећени Владика је поручио да хришћани треба да се труде да овоземаљском животу, који је веома кратак, пролазан, али и драгоцјен, дају нарочит квалитет, а то је усавршавање у вјери, љубави и добрим дјелима, јер “како овдје кренемо, тако ћемо наставити и у вјечности“.
“Ко није већ овдје на земљи осјетио љепоту Царства небеског, макар у најмањој мјери, Свети Оци вјерују да је неће осјетити ни у будућем. Царство Небеско је већ овдје присутно, јер Господ, непрестано, шаље Своју благодат и одржава овај свијет и нас као умна, словесна бића и ништа не стоји на путу да жива и боголика душа, отворен ум и срце увијек имају осјећај присуства Божијег и милости Његове. Тај ум је подобан анђелском уму и зато је човјек удостојен нечег много већег, него што су удостојени анђели. Сам Господ га је удостојио, јер је Господ Бог Исус Христос, Логос Божији, Син Божији, сишао са Неба и постао не анђео, нити арханђео, него је постао човјек и човјека сјединио са Богом, удостојио људску природу да буде узнешена и постављена са десне стране Бога и Оца. То је могућност свима нама да се, везујући се за Господа, са Њим заједно и прославимо, као што говори Свети апостол Павле, “ако са Њим живимо, ако са Њим састрадавамо у овом животу, са Њиме ћемо саваскрснути и сапрославити се“.
У току Свете Архијерејске Литургије Његово Преосвештенство владика Јоаникије је архијерејском граматом одликовао г. Дмитрија Михејева из Москве за помоћ коју је пружио приликом обнове манастира Подмалинско.
“Имам пријатну дужност, драга браћо и сестре, да од срца захвалим Дмитрију Анатолјевичу Михејеву из Москве, који је једном приликом посјетио ову светињу и, видјевши стари, дотрајали под, понудио своју помоћ на постављању новог пода и припреми увођења гријања у цркву. Заиста смо благодарни на његовом прилогу, а највише на његовој љубави, јер је он из далеке Русије, прије свих наших људи одавде, који су можда могли то да ураде, био бржи и спремнији да пружи помоћ. Они који потичу из ових крајева већ су доста урадили за ову светињу, али је прилог нашег брата г. Дмитрија веома драгоцјен, јер он, овим својим трудом и лијепим прилогом, потврђује љубав према овој светињи, према монаштву овог манастира и Светој Православној Цркви у цијелој васељени“.
Овом приликом благослов за расофорно одјејаније и почетни искушенички стаж добила је искушеница Радојка Петровић из Брчког. Поред вјерног народа на Литургији, коју су појањем пратиле монахиње из манастира Жупа Никшићка, били су и монаси манастира Режевићи, мати Анастасија из манастира Бијела код Шавника, група поклоника из Русије, као и телевизијска екипа РТВ Републике Српске из Бања Луке, која ових дана прави серијал о Епархији будимљанско-никшићкој.
На свечаном ручку, уприличеном у манастирској трпезарији, присутне су поздравили отац Андреј Парфињук, професор Духовне Академије из Петрограда и г. Дмитрије Михејев, добитник архијерејске грамате. У име домаћина Његово Преосвештенство владику Јоаникија и уважене госте поздравио је Бранко Церовић.
