Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством на Духовски понедељак, 9. јуна 2025. године, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Брезојевица код Плава.

У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја. 

Сабранима је велики празник, а храмовну славу игуману ове древне свете обитељи, која је молитвено и духовно огњиште овог краја, честитао је Високопреосвећени Митрополит Методије.

„Данашњи празник је испуњење свега онога што је Христос радио и проповједао у данима док је ходао земаљским шаром и поучавао свој народ. Смисао, испуњење цијелог Његовог послања и домостроја нашег спасења остварује се у данашњем дану силаском Духа Светог на Цркву – рођење Цркве, на хришћане, на наше спасење, односно увођење Царства небеског у овај свијет, Царства божанског. Божје Царство улази у наш свакодневни живот кроз благодат Пресветог Духа, који силази и који је вјечно с нама у Цркви и у Светим тајнама. Христос и Света Тројица и Отац и Син и Дух Свети су у благодати и Његовим божанским енергијама које се изливају на данашњи дан, на Цркву Божју. То је смисао нашег постојања, заједница са Богом кроз Његове благодатне енергије“.

„Овдје само онако као у огледалу гледамо, као један предокус оне пуноће која ће се, ако Бог да, остварити у вјечном Царству небеском. У овом животу ово нам је укрепљење, утврђење на путу којим идемо, гредимо и ходимо, јер је тежак хришћански пут, није нимало лак. Многи, ако мисле да је лако бити хришћанин, поготово данас, а и у свим временима подједнако, данас поготовo, грдно се варају. Зато треба велика снага, трпљење и храброст, на првом мјесту, сљедовати Христу. То значи не претпостављати овоме животу ништа од ових земаљских ствари које нас привлаче и обмањују, које су пролазне, пропадљиве, промјењљиве, имају свој почетак, али имају, поред те кулминације, свој завршетак и крај“, казао је Митрополит. 
Додао је да нам све цури кроз прсте, као и овоземаљско вријеме које пролази, али оно што је Духом Светим, из онога свијета уведено у овај наш живот. оно, нагласио је Архиепископ Методије, остаје вјечно и непролазно.

„Све што се за то веже у овом животу остаје и то вјечно и непролазно. Све у свом животу што вежемо за небо, што вежемо молитвом за присуство Божје и Његов благослов на то призивамо, биће сачувано и овјековјечено, само то и ништа друго. Зато нам је молитва дата да кроз њу се повезујемо с Богом, зато апостол Павле каже да се непрестано молимо. Непрестана молитва је непрестана свијест о присуству Божјем у нашем животу. Да ниједна мисао нас не одведе у спиралу менталну која ће нас одвојити од тог дубљег осјећања Божјег присуства у нашем животу и у овом свијету. То је смисао данашњег празника, задобијање благодати Духа Светог, а најбоље је задобијамо кроз молитву и непрестано општење са Богом, кроз свијест да је Он непрестано ту присутан, али не негдје, у будућем времену него овдје и сада пуноћа је Његовог присуства“, бесједио је Његово Високопреосвештенство.

У светој Литургији, навео је Митрополит Методије, врхуни се Његово присуство у нашем животу.

„Причешћујемо се самим Богом, Тијелом и Крвљу Христовом. У томе врхуни Његово присуство и наша заједница с Њим, овдје и сада. Она се кроз молитву продужава и наставља. Кад изађемо са свете Литургије, наставља се света Литургија у нашем односу са Богом. То је продужетак, у нашем односу са другим људима, а онда надахнути Духом Светим правилно ћемо поступати и ићи правим путем, праштаћемо једни другима, бити милостиви, помагати не само да ћемо прихватати друге у свом животу, него ћемо их и вољети, у њима гледати лик Божји. То је једино могуће благодаћу Духа Светог“.

„Том благодаћу постаћемо мали богови, на то смо призвани. Зато је Христос својим вазнесењем на небо показао у тијелу људском и природи човјечанској, коју је узео на себе и у својој личности објединио божанско и људско, човјечанско на сву вјечност и сјео са десне стране Богу и Оцу, на престолу небеском, изнад свих ангелских и архангелских сила бестјелесних и показао достојанство људско за које нас је Господ предназначио и шта нам је предодредио и шта нам је припремио. Што око не видје и ухо не чу и у срце човјеку не дође, то је Господ припремио онима који Га љубе. Али, није то лако, то је једино могуће да се испуни благодаћу Духа Светог. Овај празник даје смисао свему ономе што је Христос говорио и свему ономе шта ми треба да урадимо у овом животу помоћи Божјој. Зато увијек нека непрестано буде молитва на уснама нашим, нека стално откуцава са откуцајима срца нашег: Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј нас и спаси. Амин“.

„Сретан вам празник, сретан празник и оцу нашем игуману који нас овдје окупља у овој светињи, не само данас него свих дана, поготово, овај народ овдје који се кријепи и храни благодатним енергијама у овој светињи. У оној мјери у којој будете Христа вољели у тој мјери ћете завољети и све људе око себе, ближње своје и светињу Божју. Помозите овој светињи, јер тиме ћете помоћи и помажете себи и душама својим, своме спасењу, својим ближњим, својим породицама и цјелокупном народу  нашем српском“, закључио је Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије.    
   
Освештан је и пререзан славски колач. Уприличена је трпеза љубави за све вјернике, коју је у Светосавском дому, у Брезојевицама организовало братство Рајковић.