Празник Светог великомученика Кнеза Лазара и светих српских мученика – Видовдан, прослављен је молитвено, у понедјељак 28. јуна 2021. на темељима порушеног храма Светог Василија Острошког у Мартиновићима код Гусиња. Свештеник Слободан Радојевић, овом приликом, саопштио је радосну вијест да је добијена дозвола за обнову светиње.
Свету службу Божју служили су: јереј Слободан Радојевић, парох рожајски, јереј Бојан Радуновић, надлежни парох и јерођакон Јосиф, настојатељ манастира Костриковача.
Ријечју пастирске бесједе сабраном вјерном народу велики празник наше свете Цркве честитао је отац Слободан.
„Окупили смо се у овој светињи, посвећеној Светом Василију Острошком на дан мученика цара Лазара Косовског и свих мученика српских, пострадалих за вјеру и отачаство. Када је цар Лазар дао онај свети завјет да ће живот свој положити за свету земљу Косово, бранећи своје светиње и нас је обавезао да тај исти завјет држимо. Надам се да га сви држимо и да својим животом свједочимо светињу, прије свега, доласком на литургију и причешћујући се, али требамо и својим дјелима да потврдимо оно што говоримо“, рекао је о. Слободан.
Подсјетио је да је био присутан у Мартиновићима 2013. када су откопавани темељи цркве Светог Василија Острошког. Тада се чинило, додао је он, да је, можда, узалудан тај напор, али су, ипак, заједно са народом, који живи овдје, вјеровали да ће једног дана у Мартиновићима, опет, бити светиња.
„Колико год да се наше комшије труде да то не дозволе, колико год да се труде да нас својим поступцима отјерају одавде, ипак, молитвама Светог Василија Острошког и његовим залагањем, ако Бог да, ове године, ће овдје и нићи храм“, навео је свештеник Радојевић, саопштавајући:
„Од државе смо добили дозволу да се овдје храм изгради, добили смо дозволу и за конак, и звоник, дакле, наше молитве су уродиле плодом. Показали смо својим примјером за шта се боримо, а не боримо се ни за шта земаљско, већ за оно небеско, баш, за шта се борио и цар Лазар“.
Његова жртва, поручио је јереј Слободан, није била узалудна, иако су Турци овим простором владали пет вјекова.
„После пет вјекова земља је ослобођена, па опет заробљавана и ослобађана, тако ће бити и у вјекове вјекова, али, ми ћемо се борити да је ослободимо, јер знамо за шта се боримо. Боримо за оно за шта се и цар Лазар борио, а то је живот вјечни. За нас је крст, иако је страдање, пут у живот вјечни. Нека нам Бог свима да снаге да до краја године ову светињу обновимо, да она засија у пуном сјају и ми сви треба духовно, долазећи овдје, али и материјално, да помогнемо да она никне и да се изгради, да се у њој окупљамо. Само ако се будемо окупљали она ће остати и у њој ћемо славити Оца и Сина и Светог Духа, Коме је слава у све вјекове“, закључио је о. Слободан Радојевић.
За пјевницом је одговарао монах Анастасије, сабрат манастира Ђурђеви Ступови са дијелом хора Светог Евстатија из Берана.
