Видовдан, велики празник којим се наша света Црква молитвено сјећа Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, прослављен је, у недјељу Свих светих, 27. јуна 2021. литургијским сабрањем на Буковој Пољани, мјесту славне побједе витешких Васојевића над бројном турском војском 1877. године.
Литургију у цркви, посвећеној Светом мученику Виту и Светом великомученику цару Лазару, на Буковој Пољани, у селу Баре Краљске, служило је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.
Празник Видовдан и славу овог светог храма, сабранима је честитао протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Он је казао да Христос онима које највише воли не обећава животне угодности, повластице, него их поучава да ће проћи страшни пут понижења и страдања ако хоће да буду Његови ученици.
„Другим ријечима, да буду кадри да Њега и Његову науку, увијек, претпоставе вриједностима у животу, имању, сродницима, породици, па чак и животу ако треба. Ово би била лијепа, далека прича да није посвједочена у милионима и милијардама мученика од времена Христовог до данашњег дана, који су Христа и Христове спаситељне ријечи претпоставили свом животу, па су постали дивни свједоци истинитости Његових спаситељних ријечи. Море је тих дивних свједока из нашег народа српског, ради којих смо се и ми данас окупили, овдје на Буковој Пољани, да обавимо помен и да се сјетимо великих подвига предака наших, који су се на овој планини супроставили сили и неправди земаљској због имена Христовог и ради истинитости Његових спаситељних ријечи“, поручио је отац Евстатије.
Ово није нека далека лијепа прича, коју радо слушамо, него то, поучавао је о. Евстатије, треба да буде приоритет у нашем животу и важније од живота.
„Хвала Богу кад се овако лијепо сабирамо, ми то свједочимо и свједочили смо у години која је иза нас, када, како би одбранили наше светиње, нисмо штедјели труда, ни свог живота. У том науму Бог нам је помогао, али оно што није добро је то што међу нама, дјецом Божјом, православним Србима, опет, покушавају да посију сјеме раздора, па нас дијеле на ове и оне, гдје је коме центар, је ли у Београду, Подгорици или на Цетињу. Православном Србину центар је Царство небеско које је великомученик Косовски Кнез Лазар својом главом купио и хиљаде витезова храбрих са њим. Њима су следовали многи и многи из рода нашег“.
„То је програм којим треба да се владамо. Свјесни тога да је земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека, нећемо опредјељивати себе да ли нам је центар тамо или овамо, него наш центар, наше благо треба да буде на небесима, тамо гдје рђа не квари и гдје лопови не поткопавају и не краду, и онда ће наше имање бити осигурано, а сви остали центри које нам намећу, особито они који су однарођени, и у скорије вријеме су се однародили од свог народа, то не треба нас да занима него треба, опет кажем, да наше срце и благо наше буде на Небесима“, истакао је протосинђел Евстатије.
Пригодним словом, током трпезе љубави, обратио се часна старина проф. Свето Мартиновић, пожеливши свима добродошлицу у име Црквеног одбора.
„Букова Пољана је славом овјенчана, пјесмом опјевана, а изградњом овог светог храма и освештана. Добро дошли, желим вам да се пријатно осјећате, после годину дана, која је дошла и непријатности донијела. Прошлу годину смо провели и у тузи, у нашој православној Цркви изгубили смо оне који су челници били. Остали смо без Патријарха, остали смо без Митрополита Амфилохија, Владике Атанасија. И у породицама многи смо остали без својих најближих, али, колико смо тужни, толико смо и радосни; овдје на земљи постали смо сиромашнији за величину њиховог одласка, али смо тамо на Небу постали богатији“, рекао је Мартиновић, додавши да ће нас они са Неба надгледати и упућивати на праве путеве.
„Поздрављам часне оце који су овдје, који су обавили свету Литургију, поздрављам их посебно зато што је њима судбина додијелила крст носити пред овим народом и борити се против туђина, а понајгоре је што се морамо супростављати и злу домаћем. Предстоји нам и била нам је борба тешка, да докажемо да су то свијетли примјери борбе и да нам без православља нема опстанка на овим просторима“, нагласио је Свето Мартиновић.
Подсјетио је да је 2003. године, поводом 125 година битке на Буковој Пољани, подигнут споменик на овом знаменитом и светом мјесту. 2009. године започела је градња, а 2012. уз присуство Митрополита Амфилохија и Епископа Јоаникија, освештан је овај свети храм, подигнут у славу јунака Букове Пољане, посвећен Светом косовском великомученику Лазару и Светом Виду.
Предсједник Црквеног одбора, Свето Мартиновић је навео да имају обавезу да још понешто ураде око овог светог храма, а у плану је, како је казао, да иза споменика засаде дрворед у спомен онима који су погинули на Буковој Пољани, те да прошире конак поред храма.
Овом приликом г-дину Вучку Шуковићу уручена је захвалница за помоћ приликом изградње цркве и пратећих објеката.
Храмовна слава цркве на Буковој Пољани прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача и жита. Уприличена је трпеза братске љубави, домаћин славља био је г-дин Слободан Вукићевић, док је обавезу за идућу годину преузео г-дин Рајо Ђукић.
Одржане су Васојевићке витешке игре, које се традиционално организују поводом славе ове светиње: у бацању камена с рамена, навлачењу конопа, скоковима у даљ, трка за најмлађе и најстарије на 70 метара. Медаље за побједнике, као и претходних година, обезбједио је проф. Будо Вукићевић из Подгорице.
