Отац Гојко Перовић у Никшићу: Све смо испите положили, све смо мине заобишли и не би смјело да се деси у недјељу, кад се крене у литију, да подлегнемо каквој провокацији.

У сали Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије" у Никшићу, у сриједу 17. јуна 2020. предавање на тему „Литије – пут спасења“ одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.

Отац Гојко Перовић у Никшићу

Осврћући се на актуелну ситуацију у вези са здравственим мјерама НКТ-а које се односе на јавна окупљања у којима може да учествује свега 200 људи, а поводом обнављања литија у Црној Гори, прототојереј-ставрофор Гојко Перовић је указао на објашењења правног тима Митрополије црногорско-приморске, по којима нема основа да се прописује до 200 људи.

„Или је зараза, па да сједимо кући и нема јавних окупљања или нема заразе, па има јавних окупљања. Шта значи 200 људи да буду здрави, а преко 200 да могу да се заразе? Остало је то да штрчи као један реп, а кад кажем реп онда помисли човјек на свакаква бића, реп оног чуда од оне заразе која је била, у ком интензитету то је друга прича, остао је да виси над нашим главама та мјера од 200 људи и та забрана“, рекао је о. Гојко.

Додао је да ми, као хришћани, поштујемо законе и поучавамо људе да дођу на литију уз обавезно поштовање мјера.

„Шта може поп кад каже дођите на литију и поштујте мјере? Је ли он урадио што је до њега? Је ли он ту да пребројава је ли дошло 200 или 300 и ако је дошло преко 200 шта ће они људи ту испред цркве Светог Василија Острошког, на оном тротоару, у парку итд? Је ли поп одговоран да то све регулише и да он каже људима гдје ће ко да стоји? Свештеник је дужан да упозори на здравствене мјере и да их спроведе у цркви“, појаснио је отац Гојко Перовић.

По његовим ријечима, свештеник не може да одреди број људи у литији, а обавезан је да позове на литију. Објаснио је и зашто је свештеник дужан да упути позив.

„Зато што се није мрднуло од оног 13. марта кад је од стране Владе било речено да су аргументи и приговори Експертског тима Митрополије црногорско-приморске стручни и на мјесту и да ће они то да размотре детаљно и пажљиво. Бог је уредио имали су кад стварно да проуче свако слово наших приговора, а текст са нашим приговорима гласи: Мичите оно чудо од оних прописа антиуставних“.

„Сваки спор између Цркве и државе у Црној Гори биће рјешаван по законима Црне Горе и пред  црногорским судовима. Ту нема ни великоруског империјализма, ни великосрпског, ни четника, ни партизана, него ћемо све спорове имовинско-правне рјешавати пред судовима Црне Горе, по законима Црне Горе и међународним стандардима, повељама и прописима. То смо тражили да стоји, а не да идемо у катастар да неки чиновник из катастра уписује и гледа шта је саграђено прије 1918. а шта после“, навео је свештеник Перовић.
Позвао се на ријечи искусног судије Марковића, по коме је Црна Гора први катастар добила 1954. и то, не на основу снимака, него на ријеч, јер је ријеч за Црну Гору, сматра отац Гојко, велика.

„Године 1962. направљен је катастар на основу првих авио снимака, али до 2000. године ми немамо катастар својински, него само посједовни, значи, шта ко држи, а шта је чије доказано и уписано, тога немамо до 2000. То је Црна Гора, наша једина, држава и сад неко хоће да утврђујемо шта је било прије 1918. Такав су закон написали! Свакоме је јасно да по праву, по суду, по логици, по папирима тако нешто не може. Можеш само да покренеш парнични поступак пред судом, па зови свједоке, па доноси документа, ако немаш папире доноси некакве киљене, некакве остатке, мачеве, сабље, главе турске, српске, црногорске, ако имаш то нешто да се парничимо, па основни суд, виши суд, врховни суд – то је поступак по закону о својинско-правним односима, који већ постоји у Црној Гори прије овог чуда“, казао је прота Гојко.

Навео је да постоји и Закон о катастру у коме се каже како дјеловати ако у катастру препознаш да се неко уписао на твоје. У случају да се неко уписао на твоје, а ти имаш доказ то је право жалбе.

„Ово је просијано кроз стотину сита и решета и дошло је и до мене да испричам обичним, народним језиком гдје је грешка са овим законом. Ово није прича ни о Србима, ни о Црногорцима. Ово је прича о неправди, о отимачини – да одузму имовину. Осим тога, у овим нашим законима пише, негдје, да држава може под неким условима, експропријација имовине, одузети имовину уз правичну надокнаду, а они су намјерили да одузму имовину без икакве надокнаде“.

„Нама надокнада не треба, нећемо да чујемо о одузимању црквене имовине. Нема тих пара за које бисмо дали светиње и имовину. Кад кажемо: Не дамо Светиње, то значи да светиње нијесу на продају и да нема ни екпропријације, ни надокнаде, ни ништа. Хоћемо да се држимо закона и Устава ове државе! Зато идемо у литије, јер се није мрднуло. Неки људи се праве луди, неки се праве заборавни да смо имали некакве договоре и разговоре. Разлози за литије су остали у марту мјесецу, а ево је освануо јун и све оно што је било стоји као разлог, плус што су се нагомилали други разлози у току короне, гдје се јасно видјело да се мјере о забрани јавних окупљања, које је донијело неко здравствено тијело, спроводе на силу само кад је у питању православна Црква“, истакао је свештеник Перовић.  
Оцијенио је да је овај закон написан као неправедан и да се неке мјере примјењују селективно. Не примјењују се, поручио је он, према свима, него само према Цркви.

„Дакле, имамо разлога да идемо на литије, на то нас упућују одредбе о људским правима, о вјерским правима, имамо права на вјерски обред, на вјерско окупљање, имамо право на литију. Мјера од 200 људи не само да је неуставна, него је прекршена гдје год врат окренеш. Нема мјеста, ни институције, ни окупљања гдје та мјера није прекршена. Тако да ми, просто, нећемо да се одвајамо од другог народа, хоћемо и ми, као сви други људи, да се окупљамо, при том, ништа не ломимо, не вичемо, не изазивамо мржњу, насиље, наше су литије час демократије, наше су литије похвалиле амбасаде, међународне организације, чак и они који нам доказано добро не мисле“.

„Све смо испите положили, све смо мине заобишли и не би никако смјело да се деси у недјељу, кад се крене у литију, да подлегнемо каквој провокацији. Ми растемо, ми смо Божји квасац који расте. Кад су дошле мошти Светог Василија, Слава му и милост, међу народ то је благослов, који је покренуо и уквасио сјеме које се појавило у Никшићу на Световасилијевском сабору. Свети Василије као свједок једног живота који се не може зауставити, кога ни смрт не може зауставити, он нам је дао благослов, као Божји човјек, да нас ништа не заустави на нашем путу да се изборимо са неправдом“, рекао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, и закључио:

„Борећи се против те неправде, ми се не боримо против Црне Горе, што нам кажу, него хоћемо бољу државу са јаким темељима, са бољим законима, гдје ће се знати шта је чему мјесто. Ми смо кренули у литије као у један молитвени ход и тако нешто не треба да се зауставља. Нема суспензија, нема замрзавања, нема одлагања. Зауставиће се онда када се изгласа у Скупштини нови закон без овог чуда и буде објављен у Службеном листу“.

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe