Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Стефана Пиперског, у уторак 2. јуна 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Калудра.

У архипастирској бесједи сабранима Владика је казао да је Преподобни Стефан Пиперски велики Светитељ, иако није толико познат широм васељене као Свети Василије Острошки, чији је био савременик, као и новојављеног Пећког Патријарха Пајсија.

Подсјетио је да је Патријарх Пајсије рукоположио Светог Василија за Епископа, а Преподобног Стефана за јеромонаха, у манастиру Морача.

„По свој прилици да је Свети Стефан био млађи од Светог Василија или је само дуже живио, неких 20-ак година, али, то је велико вријеме, обремењено многим тешкоћама и искушењима. Не само што смо трпјели тешки јарам турског ропства, него је био и велики притисак од западних сила, које су хтјеле да српски народ, пошто је ратоборан и бори се за слободу, искористе за своје интересе како би потиснули Турке са Балкана, а онда они да заузму све. И не само то, него су хтјели да уцијене српски народ да прими католичку вјеру. Таква је историја“, указао је Преосвећени Епископ Јоаникије, додавши да има нешто што је изнад историје и вредније од ње.
„То је светост и Светиње, које се не могу мјерити овоземљским мјерилима. У то вријеме Светитељи Божји – Свети Василије и Свети Стефан Пиперски су чували свету православну вјеру“, истакао је Његово Преосвештенство.

Владика је навео да су унијати тада заузели доста утицаја, придобили су, чак, поједине калуђере на приморју, а неки у Морачи су вјешто хтјели да извуку корист од папе и мешетарили су, па ипак, нема доказа да су прихватили католичку вјеру.

„Тада се Свети Стефан Пиперски повукао из манастира Морача у ону пустињу ровачку, у Трмање, тамо се подвизавао сам по угледу на Светог Антонија Великог, Богу се молио и удостојио се да буде служитељ подобан анђелима небеским. Прочуо се својим подвижничким животом и чудотворним дјелима, а касније је подигао манастир Ћелије Пиперске. Поживио је дуго, свој народ утврђивао у вјери“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Поучавао је да су Петровићи наслиједили велике духовнике, какви су Свети Василије и Преподобни Стефан Пиперски.

„Могао је Владика Данило запамтити Преподобног Стефана и није чудо што су Петровићи тако засијали вјером, храброшћу и свим осталим врлинама када су имали Светитеље на које су се угледали, с којима су непосредно били у контакту, па се Свети Петар Цетињски посветио и Петар II Ловћенски Тајновидац, такође се може убројити у свете“.

„Свети Стефан у миру, скривен у Ћелији Пиперској, чудотвори из те дивне светиње и свједочи нам да је наша вјера света, да рађа светитеље, исцјелитеље, такве духовнике који чудотворе својим светим молитвама. Од додира са Светим моштима Светог Василија и Преподобног Стефана Пиперског многи и многи су се исцијелили духовно и тјелесно. Најважније је духовно здравље, јер кад је душа здрава и кад је дух здрав и освећен, онда се снага духа преноси и на тијело“, поручио је Владика.  

Огањ Божански који је, по ријечима Епископа Јоаникија, на дан Педесетнице прожео душе и тијела, умове и срца Светих апостола, непрестано се излива на Цркву Божју.

„И наши Светитељи, који су наследници апостола, исто тако су се обукли, по обећању Господњем, у силу са висине и многи хришћани. Да Бог сачува вјеру и светиње и народ, да увијек то буде једно и, ево, ова светиња овдје личи у много чему на Ћелију Пиперску. Имамо овдје дивна свједочанства подвижништва. Недавно је откривен манастир Тумбаљица, на самом уласку у ову клисуру, имамо ове пећине монашке испоснице, гдје су се, вјероватно, монаси склањали од свијета, а будући људи јачег духа и физичког састава него ми данас, могли су издржати у тако суровим условима живота“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Он је честитао данашњи велики празник сестринству манастира Ћелије Пиперске и сестринству Калудре, заједно са мати игуманијом Анастасијом, која се на овај дан замонашила прије 19 година