У оквиру духовне академије, која је поводом нелико значајних и великих јубилеја СПЦ и Епархије будимљанско-никшићке, одржана у недјељу 2. јуна 2019, у Никшићу, пред бројним и уваженим аудиторијумом, представљена је новообјављена књига „Свјетлост свијетли у тами“ Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.
Како је, овом приликом, навео протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Епископ Јоаникије, за двадесет година, колико врши архијерејску службу, покренуо је, у повјереној му Епархији, заједно са свештенством, монаштвом и вјерним народом, свецрквено-народну обнову. Обновљни и оживљени храмови и манастири нијесу само обновљени споменици културе, већ центри духовног живота, рекао је свештеник Јокић и додао:
„Осим поменутог, Еписког Јоаникије је објављивао студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности у разним црквеним часописима, а, прије свега, у часопису „Свевиђе“, којег је основао заједно са истоименом Издавачком кућом. Објављивао је и у осталој грађанској периодици, чији један дио је преточен у новоизашлу књигу „Свјетлост свијетли у тами“. Она, како рече Митрополит Амфилохије у предговору, „представља свједочанство његовог обновитељског труда и буђење памћења“, рекао је свештеник Јокић.
Преосвећени Епископ славонско-пакрачки Г. Јован је као њему најближи и најзанимљивији оцијенио текст „Пут на Синај“ из назначене књиге, које, по његовим ријечима, представља свједочанство о путовању и боравку Владике Јоаникија на Синајској гори.
„Ова књига се бави живим предањем Цркве, предањем које нам је оставио Мојсије, записаним на Синају. Књига Владике Јоаникија прати Свето Писмо, она је покушај да се од времена Христовог, па до данашњег дана тражи, као за зрном злата, благослов Господњи. У ткиву народном се претаче свако биће, које се родило под српским именом, да се у њему пронађе то зрно злата које нам је оставио Мосије на Синају. Ова књига јесте књига трагања по предању благослова и то је њена највећа и најљепша вриједност“.
„Владика Јоаникије препознаје Христа у нашем народном предању у оном моменту када Игуман Стефан на Божићни дан, када би истрага потурица, говори онима који су је извршили: А ви хајте, па се причешћујте, а ја мичем све на моју душу. Он, игуман Стефан, у себи огледа Христа баш у томе што гријехе опрашта, узима гријехе на себе и управо ту Њега препознаје владика Јоаникије, гдје се благи Христос Који гријехе опрашта уплео нераскидиво у ткиво живота српског народа и у Игуману Стефану достигао свој врхунац“, казао је Владика Јован.
О књизи првенцу Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија говорио је и академик Јован Делић, кога је веома узрадовало сакупљање и објављивање Владикиних „крилатих ријечи“, изговорених широм Епархије, али и васељене.
„Те Ваше крилате ријечи лете према Христу и оне нијесу изгубљене, остале су и у нечијим срцима. Оваквој књизи најбоље, најсажетије и најгушће је написао предговор наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, наш Ђедо, наш живи прекор и узор. Ваша књига је догађај, па и круна Вашег двадесетогодишњег столовања. Рећи ћу неколико реченица: Ваша књига показује да је свака стопа Ваше Епархије крвљу заливена светиња, жртвеник, црква, црквиште, страдално мјесто или гроб, а то је највеће свједочење светости жртве, то је свједочење о светости ове земље, која је препуна крвљу и жртвама, а жртве свијетле у тами“, нагласио је академик Делић.
Књига „Свјетлост свијетли у тами“, по мишљењу Јована Делића, свједочи о светосавском измирењу браће и очева, стричева и синоваца. То светосавско мирење над моштима и најстаријим нашим Јеванђељем ушло је у темељ наше вјере и светосавља.
„Тај литургијски: Мир всјем одјекује и свијетли са страница Ваше књиге. Она нас позива, слиједећи Вашег славног будимљанског претка Теофила, да проникнемо у дубину богодухновених књига какво је Савино Законоправило које, ако добро рачунам, овог љета Господњег пуни 800 година. Пуних 800 година Срби су законодавни народ, ма шта о томе говорили земаљски и небески варвари и безаконици, а законодаван народ су постали аутокефалношћу Светосавске Цркве, оног часа кад су постали цјеломудрена глава црквена своја, они су постали законодаван народ себи“, казао је Делић, истичући да ово дјело представља, заправо, књижевни израз неуморне службе Његовог Преосвештенства владике Јоаникија најприје повјереној му Епархији, а онда и цијелом православљу.
„Ту свијест о дубоким духовним корјенима, о моћи Ђурђевих Ступова, о Вашим духовним претходницима и прецима ишчитавамо, безмало, на свакој страници. Ви имплицитно успостављате велики измиритељски лук од Светог Саве до Светог Петра Цетињског а онда и до своје књиге. То не значи да Ваша књига није израз оне „борбе непрестане“, како је свијет видио Његош, највећи пјесник српски о коме је Ваша књига, као и књига Момчила Мићовића, рекла важне, па и нове ствари“.
„Ваша књига је својом дубином и корјеном утврђена у јеванђељима, Библији и светосавској традицији, а својим цвијетом отворена према најбољој савременој српској поезији. Замислите ту дубину и ту висину, ту осу свијета која је успостављена у овој књизи од Библије и светих јеванђеља до савремене српске поезије, а такве књиге су ријетке. Желим Вам, драги брате у Христу, Владико, да у здрављу и снази, као христолика икона и као Христово копље, служите нашим црквама у миру и благостању, разгонећи мрак и таму свјетлошћу Христове вјере и христоликим ријечима на многаја љета“, поручио је на крају свог надахнутог слова академик Јован Делић.
