Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и Духовске задушнице, у суботу 7.јуна 2014, Свету Архијерејску Литургију у спомен-храму посвећеном овом празнику у Долима у Пиви.
Преосвећеном Епископуу Светој Литургији саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Након свете службе Божје, у којој је сабрани вјерни народ приступио Светом причешћу, обављен је, као и претходних година, обављен помен жртава пивског краја страдалим током Другог свјетског рата. У Долима су 1943.године на овај свети дан убијена 522 житеља овог села, а стравични покољ нејачи, жена, дјеце и стараца почили су припадници "Принц Еуген“ дивизије и усташе-муслимани из гатачког среза и околине. Међу невиним жртвама било је 107 дјеце, млађе од 7 година.
Сабраном народу, потомцима и родбини Новомученикадолских, који сетрадиционално окупљају у знак сјећања на страдање у Долима, бесједио је Његово Преосвештенство Владика Јоаникије.
"Сабрали смо се, драга браћо и сестре, на Духовске задушнице и на дан Светих мученика који су својом крвљу натопили ово мјесто, својом жртвом ово мјестоосветили и зато данас овдје сабрани дубоко осјећамо светињу и светост овог жртвеног мјеста, ове пивске голготе која се сједињује са голготом Христовом“.
"Обавили смо свету службу Божју, причестили се Светим тајнама Христовим у овом спомен-храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља,који је подигнут за спомен пивских жртава. Извршисмо помен онима који овдје невино пострадаше.Сјетисмо смо се оне дјечице која су овдје заклана од злочиначке руке, али су се тиме придружили безбројном лику дјеце која су пострадала за име Христово од оних Витлејемских младенаца па до дана данашњег.Сјетили смо се многих стараца, жена, пивске нејачи које су злочнци, нашавши их ненаоружане, незаштићене, клали по цијелој Пиви. Јесте ово мјесто жртвено мјесто, али је и сва Пива у Другом свјетском рату постала велики жртвеник“.
"Њихова жртва придружена Христовој жртви добија светост иславу Светих Христових мученика, па иако ми вршимо помен њима, молећи се покој њихових душа, осјећамо да се и они моле за нас, да су већ стекли слободу пред Господом и да их већ Господ прославља. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који је тако јасно проговорио о жртвама Пиве, наручио је да се уради прва икона невине дјевојке Јаглике Аџић, која је жртвовала себе ради вјере, ради чистоте, ради части дјевојачке да не падне злочинцима у руке.Придружила се својим родитељима, придружила се свештенику Јоку Сочици, онима који су у Пиви живи спаљени, бачени у огањ“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Та страшна сјећања, нагласио је Његово Преосвештенство, овом светом службом,Христовом благодаћу и милошћу претварају се у свијетла сјећања.
"Њихова жртва је благословена, записана у књигу живота, књигу вјечности и зато данас, иако тугујемо, иако осјећамо тај дубоки бол Пиве, ми се и радујемо,јер нас Христос Господ сабра око њиховог спомена и показује нам њихову вјечну славу. Нека њихове молитве буду са свима вама, нека нас оне сабирају, оплемењују у све дане нашег живота, упућују да творимо добра дјела, да љубимо једни друге, да не гајимо ни мржњу, ни освету у свом срцу, али да се сјећамо својих жртава и свих оних који су у овом животу часно поживјели свједочећи име Христово и да идемо њиховим путем“, поручио је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије.
Храмовна слава спомен-цркве Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, у Долима прослављена је, потом, освештањем славског колача и жита. Домаћин славља био је Милић Кецојевић са Црквеним одбором, а дио крсног колача, као обавезу да буде домаћин славе за наредну годину, преузео је Радојица Блечић.
Бесједу је одржао професор српског језика Веселин Матовић.Он је казао да се у Долима пивским прије 70 година догодио незапамћен злочин. Овдје су, према Матовићевим ријечима, „крвници јаки и опаки несметано клали, убијали, спаљивали с намјером да истријебе знаменито, гостољубиво, трудољубиво, богољубиво јуначко племе пивско“.
"Био је то незапамћени злочин, веома прецизно организован, а мучки и на превару изведен. То је монструозни злочин, не само по броју жртава, него по начину и средствима којима је изведен. Овдје људи, не само што су убијани, него су клани, а огроман број спаљен у колибама, међу којима је било много живих, живи су у огањ бачени. За свега неколико дана страдало је око 1200 особа, највише жена, дјеце и стараца“, истакао је Матовић.
Све оно што се тих дана дешавало на стратиштима којих, према ријечима Веселина Матовића, у Пиви има преко 20, као и оно што је сазнао из разговора са људима, читајући документа и текстове историчара, те слушајући свједочења преживјелих страдалника, ствара у човјеку страшне, незамисливе слике људске патње које се не могу ријечима описати, нити умом појмити.
"Само овдје, у Долима, на превару је доведено преко 520 особа, па су ти монструми, каквих није земаљска кугла запамтила, раздијелили дјецу у једну долину, мајке у другу, а остале у трећу. А онда кад су запуцали, замислимо само ту сцену, какве у литератури нема, кад су дјеца престрављена почела да трче да траже спас код мајки, а мајке да заштите своју дјецу па су онда ту, на том прелазу, једни другима мртви у загрљај падали. Замислимо ту руку овдје, из ове треће долине, која је вирила из земље. Вјероватно је то била рука полуживог сахрањеног човјека у тој гомили, овлаш лишћем и грањем, прекривених лешева“.
"Замислимо горе на Стабањском језеру дјевојчица од пет година, која је случајно преживјела, кад се пробудила из несвијести, види како на огњу горе два њена малољетна брата, а она покушава, не знајући, несвјесна, да су они већ давно мртви, напола изгорјели, да их подигне и оживи. Ослушнимо само писак оног дјетета кога су у колијевци бацили низ ону стијену, па се колијевка негдје закачила за неки чапор и тако остала недоступна. Оно је ту пиштало данима док није пијенуло, а у међувремену је само себи од глади прст одгризло... и низ других несрећа, данима би могли да их набрајамо“, рекао је професор Матовић, додајући да је Пива тада постала непрегледно страдалиште али и светилиште, засијана моштима светаца недужних мученика.
По томе је Пива, истакао је он, јединствено мјесто у свијету коме је, по страдању и невиним жртвама, слична само Велика.
"Пивски злочин и злочинство је јединствен и по томе што га је, за разлику од многих злочина који су учињени у тим временима према српском народу, а безброј их је, неко деценијама покушавао сакрити и умањити, безмало као да се ништа није догодило. Сва друга стратишта су, на неки начин, била призната и како-тако означена, чак и оне херцеговачке и далматинске јаме, иако су бетониране, постојало је некакво обиљежје. Овдје у Пиви све до 1977.године, дакле скоро цијелих 40 година, није било никаквог обиљежја на тим стратиштима. Коме је то било у интересу, због чега се то тако радило, остаје и данас отворенопитање које тражи одговор“, поручио је Матовић.
Молитвеном сабрању су присуствовали и представници мјеста Велика под Чакором, гдје је 28. јула 1944. године од злочиначке руке на скоро идентичан начин, невино убијено око 600 житеља, углавном нејачи, стараца, жена и дјеце. У име присутних Величана, са којима се Пивљани осјећају као браћа по страдању, обратио се професор Бранко Пауновић.
"Из наших истовјетних судбина родило се братство. Спојиле су нас страдање, мучеништво и сузе наших, на правди Бога, убијених најближих, спојили су нас Пивски и Велички мученици, спојила нас је пивска и величка језа, спојили су нас Јаглика, Томислав, мали Мато и колико још других малих Пивљана и Величана који су налик Христу доживјели најстрашније распеће. Њихово дјетињство, младост и живот прогутала је ватра потпаљена крвиничким и нељудским безумљем, зато данас, спомињући их и сјећајући се њихове жртве, ми, у ствари, сами себе подсјећамо на своју дужност, на своју обавезу да свијету казујемо велику и свету истину, а та истина је у субина нашег народа“.
"Збратимила нас је судбинаи у Црној Гори трећег побратима и брата по сличном страдању не бисмо имали, иако се по овим нашим каменим горама вјечно страдало. По мучеништву би нам могли бити браћа Јадовно, Јасеновац, Прибиловци, Корита и друга велика стратишта и логори, које засноваше неки назови цивилизовани народи Европе. Смрт је тих љетњих дана 1943. код вас у Долима и 1944. код нас у Велици пустошила не прескачући ниједну кућу“.
"На губилишту у Долима за само један сат поклано је, убијено и спаљено 520 невиних и немоћних, све нејач, жене, старци и старице, чак 107 дјеце. На исти начин, али за два сата, на нашем величком губилишту за трен је угашено преко 600 жртава, такође нејачи. Пива и Велика тако постадоше највећа гробља на свијету, направљеназа један, не за један дан, већ за три сата. Од тог страдања пивске Доли и Велика се и данас опорављају и ко зна да ли икада могу бити оно што су требале да буду.Ипак, њиховим жртвама Бог је опредјелио и Велику и Пиву и Доли да буду велики. Ово јесте заједнички непребол, али и непокор и зато треба да смо поносни, а нажалост и у Пиви је, као у Велици, злочином проглашавано помињање злочина. Страдање је било тешко колико и ћутање о њему. Ни данас о овом заједничком непреболу ни пасус у црногорским, па ни у српским уџбеницима, тек једвада покоја новина о томе неко слово објави“, оцијенио је професор Пауновић.
У културно-умјетничком програму, који традиционално организују Центар за културу Плужине и Манастир Пива, учествовали су: пјесници Александар Марковић и Мироје Вуковић, рецитатор Наташа Мићановић и појац Лука Цицмил.
