На Недјељу Светих Отаца Првог Васељенског сабора, 01.јуна 2014, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

У светој Литургији саслуживало је свештенство и свештеномонаштво наше Епархије, а молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја.
У литургијској проповиједи Преосвећени Владика је говорио о Недјељикоја је посвећена спомену Отаца Првог Васељенског сабора.Први Васељенски сабор који је одржан у вријеме цара Константина, сабрао је 318 Светих Отаца, а тај број, према ријечима Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, није значајан сам по себи.

'Сјећамо се да је Свети праотац Аврам са 318 бораца ослободио свог синовца Лота, па се то, на неки начин, доводи у везу, јер као што је Аврам ослободио свог синовца Лота од ропства и смртне опасности, тако су Свети Оци Првог Васељенског сабора одбранили истину православља и ослободили Цркву од велике напасти“.

"Први Васељенски сабор је веома значајан; он се узима као темељ, као основа осталих седам Васељенских сабора. Наша Црква предлаже да се том броју Васељенских сабора придода још два, а то ће, вјероватно, бити одобрено на сљедећем великом Сабору за коју годину. Шта је, међутим, то што најважније, зашто су се сабирали сабори од времена апостола до данашњег дана –да се, прије свега, чува чистота вјере православне“.

"Први Васељенски сабор је одбранио истину о Христовом Божанству, о Његовом оваплоћењу, асвети Васељенски сабори су се бавили истим стварима, јер све јереси, сва лажна учења о Христу, искривљавање истине произлази из гордости људског умовања“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

И Свети апостол Павле говори да ће се у Цркви појавити они који ће лажно учити, али ће Дух Свети укрјепљавати оне који бране истину православља, просвјетљивати њихове мисли, оснаживати дух да не посустану. Тако је било од времена апостолских до данашњег дана.

"Тако је онај безбожни Арије, кога називају другим Јудом, издајником Христовим, образован и интелигентан као ђаво, многе смутио, али се задржао само на људском мудровању и умовању. Није био човјек Духа Светог него човјек демонског разума и демонске нарави,који је почео да цијепа тијело Цркве Христове, па је зато једном од Светих Отаца прије Васељенског сабора када је Црква била у великој кризи, Светом Петру Александријском, њему је било дато откривење опасности које вреба Цркву. Видио је Христа Господа као младића коме су раздране ризе и огољено тијело у великом понижењу. Он пита:"Ко ти раздра ризу Спасе“, а Он одговара:"Безбожни Арије“.

"Тиме је Црква дошла до свијести о опасности која је вреба, заправо, увијек смо, драга браћо и сестре, у опасности, увијек смо позвани на будност, а ту будност најбоље одржавамо молитвом, светим сабрањима, јер Господ ободрује наш ум и наш дух да будемо стално будни, да мислимо о својој души, да чувамо своју вјеру као своју душу, да чувамо јеванђељске заповјести, да се трудимо око свог спасења и око спасења својих ближњих на исти начин. Нико од нас се не може спасити ако се не труди и око спасења ближњих, јер на такав начин вршимо заповјест Божју, показујемо љубав према ближњима, а то је оно што је Господ заповједио и без чега нам нема спасења“, нагласио је Његово Преосвештенство.
Он је казао да ових дананаш народ преживљава велика искушења, поплаве, смрти, саобраћајне несреће. Све су то, према Владикиним ријечима, опомене да будемо будни.

"Нијесу то, драга браћо и сестре, казне Божје, већ опомене да будемо будни и да се увијек сјећамо шта нам треба чинити. Ове несреће су, на неки начин, подстакле оно најбоље у нашем народу и не само у нашем народу, него и у осталим народима који живе око нас, па су многи притекли у помоћ и изложили се опасности ради спасења ближњих. У сваком човјеку је запретано добро само га треба открити, а ми смо дужни да у сваком ближњем, да у сваком човјеку, па и у оном за кога бисмо помислили да нам је непријатељ, да у том ближњем нашем с којим имамо неки проблем, да у њему видимо добро и да знамо да у њему лежи скривено добро“.

"Само треба да се кајемо, да испунимо позив Господњи о покајању,тиме отварамо своје душе, своја срца и уклањамо преграде које смо сами поставили између нас и Бога Који је извор љубави, између нас и Божје љубави, која нас грије, која нас милује, али неће да нас милује насилно, нити ће да нас огрије докле ми не отворимо врата свог срца. Докле ми не управимо своје мисли ка Господу неће да нас просвијетли Божја свјетлост и Божја милост. Чим се ми отворимо онда се отвара и Божја љубав, тада постајемо способни и пријемчиви да примимо Божју љубав која непрестано исијава и непрестано се излива на овај свијет“, поручио је на крају своје бесједе Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.