У Мајсторовини код Бијелог Поља у манастиру Свете Тројице молитвено и саборно је прослављен празник Силаска Светог Духа па Апостоле, који је и храмовна слава.
Послије литургије, коју су служили архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Свете Тројице, протојереј-ставрофор Мираш Богавац и протојереј Дарко Пејић служено је Велико вечерње са читањем кољенопоклоних молитава, чиме вјерници, изображавају јединство хришћанске вјере, при чему се падање ничице током молитви чини у име Христовог страдања и његове смрти, а устајање у име Васкрсења Господа Исуса Христа. За вријеме падања ничице вјерници плету вијенчиће од траве, које носе кући.
Игуман Јоаникије је честитао вјерном народу, окупљеном у древној немањићкој светињи, празник Педесетнице, дан "када славимо Силазак Светога Духа на Апостоле“.
"Отац Син и Свети Дух су се данас пројавили. Отац је послао Светога Духа преко свога Сина, на свете и свечасне Апостоле, и тада су сви из разних народа једни друге разумијевали. То значи, драга браћо и сестре, да ћемо и ми, ако живимо хришћански, призивамо Бога и трудимо се око свог спасења, разумјети једни друге и туђе језике, бесједио је отац Јоаникије.
Отац Дарко је подсјетио на ријечи једног Светитеља који је казао "да није било овога дана не би било ни хришћанства“.
"Јесте се Христос оваплотио, дошао и живио на земљи са људима, и проповиједао и чинио безбројна чуда која су Апостоли видјели, међутим, Јеванђеље нам свједочи шта се десило са људима, па и са Апостолима када је Христос распет и сахрањен. Апостоли су се уплашили у разбјежали и 40 дана су се крили, иако им и у те дане јављао Христос. И поново их је свједочио, кријепио да је Он ту. Међутим, човјек слаб због множине гријехова, који су се накупили, ослабила вјера у човјеку, ослабила снага човјекова. Наиђе вјетар он се препадне, уплаши га талас, оштра и љута и јака ријеч. И човјек буде непрестано пун страха."
"Ипак, када је Дух свети сишао на Свете Апостоле, они који су се крили, одједном су постали неустрашиви, храбри. Није било више бјежања и одступања, него су ишли напријед, свједочењем имена Христовог и чак свједочењем смрћу својом. Апостол Петар је распет на крсту, Свети Апостол Павле посјечен мачем, и сви апостоли изузев Светог Јована Богослова, су мученички страдали. Међутим, ни један се више није устрашио никога и ничега, јер су имали страх Божији и Духа Светога на себи и у себи. Треба, браћо и сестре, и нама Духа Светога, којег задобијамо крштењем, кроз свету Tајну миропомазања. Међутим, опет због гријехова својих помрачи се и уплаши срце човјеково. И устраши се човјек, и дозволи да га све плаши, да се свега устручава и боји. Па из страха почне да лаже да краде, да оговара друге, да их не поштује, да пакости и зло чини. Зато што се боји свега осим Бога, а човјек који има Духа Светога он се боји Бога и никога више. Ето то је разлика када ухватимо себе како о другима стално имамо неке примједбе и нешто да им кажемо, и брзи смо када треба да их прекоримо и упутимо им ружну ријеч. Међутим, то је доказ да смо пуни ружнога у себи, јер човјек који има Духа Светога нема да каже ништа ружно за другога. Он и ако каже шта ружно, каже за себе и о себи. Себе критикује и своја дјела суди. Е то је данашњи дан и данашњи празник, да познамо добро у другима и да гријехе своје познамо и да будемо себи и свом гријеху судије, а да имамо према Богу и другима широко срце, пуно љубави“, бесједио је отац Дарко.
