Skip to main content

Недјеља седма по Духовдану у Ђурђевим Ступовима

Епархија будимљанско-никшићка
26.07.2020.
Вијести

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на седму недјељу по Духовима, празник Сабора Светог архангела Гаврила, 26. јула 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Недјеља седма по Духовдану у Ђурђевим Ступовима

Епископу су саслуживали свештеници беранског намјесништва и свештеномонаси Манастира.

Бесједио је протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, осврнувши се на данашње свето Јеванђеље које говори о неким од чудеса која је Господ чинио, поучавајући народ за вријеме свог боравка на земљи.

„У данашњој јеванђелској поуци чули смо причу о два Христова чуда. Два слијепа човјека пратила су Га улицама и говорила Му: Помилуј нас Господе, сине Давидов. Ово се дешава након бројних чудеса која је Христос учинио од којих је, можда, највеће васкрсење Јаирове кћери. Ова два слијепца обраћају се Христу са сине Давидов. Они су на основу ранијих чуда, већ, повјеровали у Њега и правилно су схватили због чега је Христос дошао у овај свијет. Јевреји тог времена очекивали су неког потомка Давидовог, који ће бити њихов месија, спаситељ, који ће васпоставити Израел као неку свјетску силу. Међутим, Христос не долази због тога да би успоставио земљско царство, него да људима открије оно непролазно, непобједиво и вјечно Небеско царство“, казао је о. Евстатије.

Навео је да ријечи: Помилуј нас Господе, сине Давидов означавају вјеру ове двојице слијепих људи да је Христос тај дугоочекивани месија.

Уз то, додао је протосинђел Евстатије, они су били на друштвеним маргинама због тадашњег јеврејског схватања болести, да је болестан човјек грешан.

„Господ их није исцијелио на њихове прве ријечи, него је ушао у неку кућу и тек тада су им ученици дозволили да Му приђу и добијају исцјељење. Дакле, Христос није желио својим чудима да задиви људе, него је желио да им покаже због чега је дошао у овај свијет, да их полако уводи у тајну Његовог спасоносног дјелања и није их исцијелио само својом ријечју или помишљу, што је Њему било могуће, него се дотакао њихових очију и учинио да они виде. Оваква дјела нико није могао чиити прије Христа“.

Подсјетио је да су пророци најављивали долазак Месије Који ће чинити да слијепци виде. Свети Јован Крститељ послао је своја два ученика да провјере ко је Христос и Он им каже: Слијепи прогледају, хроми ходе, демони се изгоне и сиромашнима се проповједа Царство Божје.

„На Христу се испуњавају пророчке ријечи које се односе на Месију. Тада му доводе бјесомучног човјека и то је друго Христово чудо у данашњем јеванђелском зачалу. Њега лијечи ријечју. Ту су били присутни фарисеји, људи који су добро познавали закон и пророке, али су узнегодовали зато што је њихово срце било окамењено. Оптужују Христа да помоћу кнеза демонског, архиђавола изгони мање ђаволе“.

„Они су људи, који су били слијепи за љубав Божју, у њиховом срцу није било богољубља, ни братољубља, него су само били спремни да формално испуњавају одредбе које је налагао закон. Нијесу били спремни да прихвате то да Бог подједнако воли сваког човјека, да је Бог, Творац свега видљивог и невидљивог, дошао у овај свијет и да дозвољава да Му прилазе људи, да највише пажње посвећује људима, који су били на дну друштвене љествице од свих одбачени и презрени“, рекао је протосинђел Евстатије.

Поучио је да на овај свети дан Црква Божја празнује Свете Оце првих шест васељенских сабора, односно, празнује читав домострој, божанско старање о спасењу човјека о чему, по ријечима о. Евстатија, говори данашње јеванђеље.

„Бог је дошао да спаси комплетног човјека и то је била тема, мање или више, првих шест васељенских сабора на којима се говорило какав је Христос, да ли Он има двије природе, да ли има двије воље, двије енергије. Јако је битно да читав човјек, цијело човјеково биће, човјекова осјећања учествују у божанском домостроју спасења. Христос то свједочи у данашњој јеванђелској причи да је Спаситељ душа и тијела - није дошао да само спасе душе, него да спасе човјеково тијело и све оно шта се човјека дотиче да уведе у Царство небеско“, закључио је протосинђел Евстатије (Драгојевић).