Празник Светих апостола Петра и Павла, молитвено је прослављен у суботу 12. јула 2025. године, светом Литургијом, која је служена у древном храму Светих апостола Петра и Павла, у старом градском гробљу у Никшићу.
Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки уз саслужење протојереја: Данила Зиројевића и др Николе Маројевића.
У литургијском сабрању молитвено је учествовао, у великом броју, вјерни народ Нишића.
Празник Светих апостола Петра и Павла честитао је свештеник Слободан Јокић.
„Данас прослављамо два велика апостола првоврховна који нам најбоље говоре шта је живот, какви смо људи и какви треба да будемо. Један је Петар, онај који се одрекао, пао и опет се вратио, а Господ га загрлио, кад га је питао: Волиш ли ме, Петре? Волим те, Господе. То је главна, најдубља и најљепша порука, питање и одговор који нам Господ даје сваког дана и трена. Волиш ли ме? Љубиш ли ме? Да, Господе, и волим те и љубим те, јер си ти живот мој, смисао, почетак и крај. Ти си моје дисање, ти си мој темељ, звијезда водиља, пут којим треба ићи. Зато те љубим и зато те волим, Господе, јер без тебе мој живот нема смисла. Све је без тебе таштина и пролазност, а са тобом је пуноћа и смисао. И кад паднем, знам да ћеш ме ти чекати. Иако те се одрекнем, некад, ради људске слабости знам да нећеш одустати од мене“.
„Петар који је пао, одустао и уплашио се, Господ га је чекао, зато не треба да одустајемо од Бога и од себе и од ближњих, јер Господ никад од нас не одустаје, нити одлази од нас. Петар је био обичан човјек, рибар, радио, живио и трудио се од својих руку дјела и тиме пројављивао оно што је најбитније: Да, Господе, љубим те већма, него себе. А други, Павле, ревнитељ, интелектуалац, који тражи и своју вјеру чврсто држи, гонитељ хришћана, али, опет, оно исто питање и исти одговор који је њему постављен на путу за Дамаск: Зашто ме гониш? И тешко ти је против Бога се борити. Он, на том путу, узвикнуо је, питао себе и Господа: Ко си ти? Ко си ти што те гоним, а не знам да те гоним. Ја сам онај који јесам. Ја сам пут, истина и живот. И од тог тренутка Павлу су се затвориле очи да се приреми да постане оно што је данас, да постане онај кога ћемо прослављати у вјекове, првоврховни“, казао је отац Слободан.
Кад је Павле отишао и био у кући, три дана није јео, нити је пио, нити је ишта видио. То је, по ријечима свештеника Јокића, био Павлов пост.
„Као што је овај наш пост који смо постили до данас. Наша припрема да видимо дубљим и смисленијим очима овај живот, оно што јесмо и што треба да будемо у њему. Када га је Ананија крстио, Павлу су се отвориле очи и од гонитеља постао је сасуд изабрани. И Петар и Павле, два обична човјека, као неко од нас овдје данас, као кроз вјекове, који су се и одрицали и падали, и гонили и били грешни, али кад су срели и упознали Господа њихов живот се промјенио и постао нешто друго. Њихов живот је постао исповједање, као што данас читамо у Јеванђељу и кажемо: Ти си Христос, Син Бога живога“.
„Тај Бог живи је Бог свих и треба да ми будемо Његове слуге и да још једном кажемо заједно са Петром и Павлом, овдје пред овом древном светињом, гдје су се наши преци окупљали и Богу молили, гдје су мир потписивали, вјенчавали се, крштавали, сахрањивали, овдје; ова црква, која је родила велику цркву на главици горе и све цркве овог краја, а кроз њих родила и све нас, који смо се овдје данас и оне који ће се, ако Бог да, окупљати док Господ, опет, не дође; да сви заједно, једном душом и једним срцем исповиједимо оно што су исповиједили и Петар и Павле, када нас Господ упита, а пита нас сваки дан да ли Га љубимо и да ли Га волимо, и ко је Он, заједно с њима да кажемо: Да, Господе, љуби те и волим и грлим свим бићем својим и да, Господе, ти си Христос Син Бога живога. Онда ће оно што радимо бити благословено у све дане живота нашега. У све дане и све трептаје и све удисаје живота нашега биће благословено и напредно до Царства небеског, које чекамо да дође у слави, љепоти и величанству које нам је Господ обећао, а знамо да Он никада није одустао, заборавио и преварио“.
„Такви и ми да будемо, да никада не одустанемо од Господа и ближњих својих, да никад не преваримо овај живот и Бога у њему, да никада не заборавимо оно што јесмо и што треба да будемо у све дане живота свога“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
Храмовна слава је прослављена ломљењем славског колача и благосиљањем жита.
Вјерни народ је приступио Светом причешћу. Празником Светих апостола Петра и Павла завршен је Петровски пост.
