Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Прокопија, у четвртак 21. јула 2016, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом угоднику Божјем у Лепенцу код Мојковца, чиме је ова светиња прославила храмовну славу.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархија будимљанско-никшићке и крушевачке.

Литургијском сабрању присуствовао је у великом броју вјерни народ Лепенца и околних мјеста.

Ријечима архипастирске бесједе празник је сабраним вјерницима, свештенству инадлежном пароху честитаоВладика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о Светом великомученику Прокопију, који је веома поштован у нашем народу.

"И као што је апостол Павле био прво гонитељ хришћана, па онда апостол Христов када се покајао и обратио, када је Господ у његово срце улио благодат своје истине и своје вјечне свјетлости, којом је просвијетлио његов ум и укријепио његово биће, те је постао онај апостол који се потрудио више од других и због тога назван апостолом народа, тако је и Свети Прокопије био прво гонитељ хришћана, али му се јавио Господ, као и апостолу Павлу, и обратио га и он се покајао за своје заслепљење, за своје гријехе и од тада постао ватрени проповједник вјере хришћанске почетком IV вијека, док је још трајало сурово гоњење хришћана у римској империји“.

Он је сличан Светом цару Константину, јер се и њему јавио крст Господњи са небеса, слава Крста Господњег га је обасјала и укријепила те је он слободно исповиједио вјеру Христову и, наоружан оружјем правде и истине Божје, незнабожачком цару предао официрска знамења, јер је био официр у римској војсци. То је била велика повластица, јер је постао војник вјечног Цара Цара небеског, а то је значило да он више не само да не може остати официр, него се не може више ни главе своје наносити. Ипак, Свети Прокопије је био спреман да положи своју главу за Христа Господа, да буде разапет за Онога Који се за њега и за цио свијетразапео“, казао је Преосвећени Епископ.

Млади Прокопије, војник Христов у чије се срце био уселио сам Господ постао је исповједник вјере православне, нови апостол и проповједник Његове истине, мученик за Христа Господа, који има слободу пред престолом Божјим да заступа цијелу Цркву и све православне хришћане.

"И у овим горама увијек се поштовао спомен Светог Прокопија. Ријетко је ко на овај празник радио у цијелом једном појасу одавде па до надомак Сарајева и до близу Рашке. У овим горама се, нарочито, поштовао у току љета Свети Прокопије, радило се ако се морало, ако је била моба да се помогне сиротињи, али су људи, углавном, тог дана одмарали, не обављајући тешке послове. Док је тако било, докле су се поштовали свеци Божји било је Божјег благослова, док смо се сабирали око имена Божјег и док смо били вјерни својој светој Цркви, али одкад одступисмо и то у име, рекло би се, напретка, у име развоја, просперитета од тада свако зло и несрећа уђе у народ. Породице се растурише и умањише, народ нам се расели, иако су ницала предузећа. Све то пропаде, све то ђаво понесе зато што је рађено на безбожништву, на лошем темељу постављено и зато је морало да пропадне. И нека је пропало не бисмо се ли се вратили сами себи“, бесједио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Освештан је и преломљен славски колач и жито, у славу Господа и његовог угодника Светог великомученика Прокопија.

Потом је организована славска трпеза хришћанске љубави. Домаћин славља заједно са Црквеним одбором био је свештеник Александар Крговић са породицом.