Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Сисоја Великог, у уторак 19. јула 2016, Свету Архијерејску Литургију, у храму Светог великомученика Георгија у Зминици у Шаранцима код Жабљака.
Преосвећеном Епископу је саслуживало бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.
Литургијским сабрањем, у којем је учествовао вјерни народ Жабљака и они који су поријеклом везани за дурмиторски крај, почео је црквено-народни сабор, који су, поводом годишњице од освећења храма, организовали Епархија будимљанско-никшићка и Црквени одбор храма Светог Георгија у Зминици.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, истичући да је овај храм под заштитом и покоровитељством Светог великомученика и побједоносца Георгија, али не само овај храм него и цио дурмиторски крај и гора Дурмитор, која, такође, личи на храм, јер је величанствена и узвишена.
„Они народи и племена који су проливали крв за своју вјеру, за Крст часни и слободу златну, у помоћ су, посебно, призивали Светог великомученика Георгија. Ако је игдје то видљиво, видљиво је на Дурмитору, у овим горама гдје се живјело за вјеру, гинуло за Крст, живјело и умирало пјевајући у славу Крста и васкрсења Христовог и уз помоћ Светог Георгија Побједоносца. Свети Георгије јесте домаћин и покровитељ овог светог храма, али он је данас широко отворио врата храма те је заједно са њим домаћин и Свети Сисоје Велики – чудесни светитељ Божји, ученик највећег ауторитета духовног живота Светог Антонија Великог.
Када је Свети Сисоје Велики душу предавао Господу његово лице је заблистало као сунце. То свједочи да је наша вјера свјетлост и да је права, истинита ријеч о вјери свјетлост и да у тој свјетлости видимо Свјетлост, а права, истинска Свјетлост, Сунце правде је Господ Исус Христос“, рекао је Његово Преосвештенство.
На празник Преподобног Сисоја Великог прошле године освештан је храм у Зминици, па се тај дан прославља као друга слава, други дан сабора, осим Светог Георгија.
„Обичај у Православној Цркви од давнина је да се молитвено сјећамо дана када је освештан неки храм, заправо, када је Божја благодат и свјетлост сишла на овај свети храм и на народ у њему сабрани и учинила га светињом, да се у њему непрестано до краја свијета и вијека приносе духовне жртве и поје у славу Божју кроз све вјекове“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
По одслуженој светој служби Божјој освештан је и преломљен славски колач. Домаћин славе био је Небојша Бојовић.
Потом је, у присуству бројног народа, откривена биста Вукосаву – Вуку Бојовићу, познатом умјетнику и дугогодишњем директору Золошког врта у Београду, иначе поријеклом из Зминице.
У порти храма Светог Георгија, који је посвећен заштитнику шаранског племена и братства Бојовића, а који је подигнут заслугом и прилозима његових ктитора, братском љубављу и слогом овог познатог братства, те помоћи бројних хришћана из других племена и крајева, уприличена је трпеза љубави и пригодан културно-умјетнички програм.
