Књига „Велика – велика по вјековној патњи“, аутора Бранка М. Пауновића, представљена је у Полимском музеју у Беранама, у понедјељак 18. јула 2016.

У представљању овог веома значајног и драгоцјеног дјела учествовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је напоменуо да је историја Велике кроз све вјекове турског ропства, а и касније, обиљежена мучеништвом. Ово мјесто, недалеко од Чакора, и горштаци који су у њему живјели, заслужује пуну пажњу историчара и етнолога, а оно што је мотивисало велики број аутора да пишу о Велици, према мишљењу Преосвећеног Епископа Јоаникија, јесте, ипак, жртва Велике и Величана, односно онај ужасни злочин који се 28. јула 1944. догодио у овом малом планинском селу, а који је извршила „Принц Еуген“ дивизија у чијем саставу су биле комшије исламске и католичке вјере.

„У књизи су нарочито потресне и интересантне приче о страдању дјеце. Та имена мученика Томо Вучетић, Мато Симоновић и бројна друга дјеца, дјевојке које су, чувајући своју част, живе скакале у огањ да изгоре заједно са својим родитељима, са браћом и сестрама, као што је то било и у Пиви, то је нешто што се помињало послије рата, па је било и потискивано, али истина о жртвама је морала изићи на видјело.

Она се пробија кроз нашу савјест, кроз таму заборава, а ми вјерујемо да је Господ уписао све те жртве у књигу свог вјечног живота и оно што је у Божјој књизи уписано да ће изићи на видјело, и тако се то и догодило. Са градњом цркве Светих мученика Кирика и Јулите обновљена је свијест и о величкој трагедији, која је већ мало била почела да слаби и о величкој жртви односно о светости те жртве“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Он је нагласио да су мученици велички дали Велици, у ово наше вријеме, нов живот, надахнули су најплеменитијим осјећањима њихове потомке и сроднике и све оне који су, последњих деценија, имали додира са Великом.
„Колико је ту светих служби принешено Богу у славу Његову, колико дивних народних окупљања, дивних бесједа, лијепог програма, братских сусрета, радости и новог осјећања за завичај. То је све дар од Бога, а молитвама Светих мученика величких и тако ће бити и убудуће зато што је светост тог мјеста и мотив окупљања такав. То је дан помена, дан сјећања, дан народног окупљања и саборовања, гдје се на светој служби сједињујемо и ми међу собом и са жртвама.
Светост те жртве се пројављује на један конкретан начин, а то се, нарочито, могло видјети приликом обиљежавања седамдесетогодишњице величког покоља када је на свенародном сабору у славу величких мученика био и наш Свјатјејши Патријарх и неколико владика“, рекао је Његово Преосвештенство.
Жртва величких мученика мотивисала је велики број људи од знања и пера да, са разних аспеката, освијетле Велику и њену вјековну патњу. Међу њима је и аутор Бранко Пауновић, коме је, Преосвећени Епископ Јоаникије, овом приликом, захвалио на изузетном доприносу.

„Ми ћемо, ако Бог да, дошло је вријеме за то, а благодарећи г.-дину Пауновићу и осталим ауторима који су писали о Велици и величком страдању, сав овај материјал и ове књиге користити када будемо поднијели Светом Архијерејском Сабору наш предлог за канонизацију величких мученика и новомученика“, истакао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, оцјењујући да је г.-дин Пауновић дао велики допринос, како овом књигом, тако и својим укупним залагањем и радом.

Био је предсједник Одбора за изградњу цркве Светих мученика Кирика и Јулите у Велици, указивао на Ћафу величку гдје је, такође, саграђена лијепа црква Светих апостола Петра и Павла. Пауновић је деценијама скупљао грађу и сабрао обиман материјал из времена градње цркве, те је сву грађу комплетирао у промовисану монографију, обједињујући историју села и историју градње спомен-цркве у Велици.

У представљању књиге учествовали су: академик Миомир Дашић, Будо Симоновић, проф. др Драгомир Кићовић, Тодор Живаљевић Велички, Раденко Ивановић, Велимир Бошковић, преживјели свједок, те аутор Бранко Пауновић.