На празник Светог мученика цара Николаја Романова служена је Света Литургија поводом ктиторске славе Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургијом, на дан празника, у четвртак 17. јула 2014, началствовао је архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Саве у Голији уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Епархије будимљанско-никшићке.

Вјерном народу сабраном у празничном богослужењу бесједио је архимандрит Данило, говорећи о Светом цару Николају Романовом и царственим мученицима његове породице, који су своју вјеру потврдили дјелима, животом и мученичком кончином.

"Данас прослављамо Свете царске мученике Романове - цара Николаја, царицу Александру, велике књагиње Олгу, Марију, Татјану, Анастасију и царевића Алексеја. Они су били велики страдалници за свету руску земљу, али и за цио православни народ“.

"Свети цар Николај, итекако, је повезан са српским народом у Србији и Црној Гори, јер је он волио страдални српски народ. На дан његовог крунисања за цара 1896. дариван му је дрвени крст, нађен поред обезглављеног тијела цара Лазара Косовског, као поклон Српске Цркве и српског народа. Тај крст, који је он примио са великом захвалношћу и побожношћу, био је можда предзнак и знамење његове будуће мученичке кончине“.

"Света царска породица Романов су ктитори овог светог велељепног храма, који нас подсјећа на славу Руске Цркве, јер је по својој величини, заиста, доминантан и предиван храм. Цар Николај је био ктитор и Краљевског двора овдје у непосредној близини Саборног храма Светог Василија Острошког и Царевог моста у Никшићу“, подсјетио је архимандрит Данило.

Он је истакао да је жртва Светог цара Николаја и његове породице крајња жртва о којој нам говори Господ кроз Јеванђеље, а то је да нема веће љубави од оне кад положиш душу и живот за Цркву своју, за ближње, за народ и светињу брака.

"Царска породица Романов била је благочестива и побожна. Подизали су храмове и манастире широм Русије, помагали свуда и по Европи, гдје су год стигли подизали су велељепне светиње, задужбине. У Светој земљи, Јерусалиму је, по његовом благослову, основана обитељ Свете Марије Магдалине у којој је касније сахрањена сестра царице Александре књегиња Јелисавета. Њихова побожност и вјера је достигла врхунац свега оног што човек може да испуни, положивши живот за Јеванђеље и за ближње своје“, поручио је о. Данило, додајући да је на овај свети дан пострадао и један велики вожд српског народа - генерал Драгољуб Михаиловић.

"И један и други су били вождови, народа руског и народа српског. И један и други су часно носили свој крст, испуњавали свету ратничку дужност, и један и други су пострадали истог дана само што је Драгољуб био генерал, а цар Николај пуковник у војсци. И једном и другом су прављене сплетке и приче да се што више оцрне. Романови су могли да буду канонизовани још раније, почетком или средином 20.вијека, али то није учињено до 2000. када је обављено освећење храма Христа Спаситеља у Москви. Тек тада се народ дозвао себи, тада се народ покајао и отворио му се духовни вид, па је схватио да су они били Свети царствени мученици, велики страдалници за свету руску земљу, а и за цио православни народ“.

"Није у питању светост, да ли је неко свет или није, него је у питању народно покајање и преумљење, да народ схвати колики је гријех кад се убије царски вођа или вођа православног народа“, нагласио је о. Данило.

Поводом ктиторске славе Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, освештан је и преломљен славски колач. Сабрање је поздравио и јереј Миодраг Тодоровић, старјешина храма.

"Пошто нас је толико задужио цар Николај даће Бог да се, макар, једна улица у Никшићу зове његовим именом, не ради њега него ради нас. Сви ми из Никшића требали бисмо да у својим домовима имамо икону царске породице Романових и да се сабирамо у молитви на овај дан. Даће Бог, доћи ће то до наших ушију, до нашег ума и нашег срца. То је онај цар који је стално имао на уму да ће га Бог питати кад се сретну зашто није пожурио са ослобађањем православних народа на Балкану, то је онај цар који је дао ултиматум савезницима да ће иступити из рата ако савезнички бродови не прихвате српску војску. То је она царица којој је нуђено, јер је била њемачког поријекла, спасавање голог живота, али је она то одбила и рекла: Како да идем из Русије, ја у Русији морам да останем, јер сам се овдје два пута вјенчала – једном за супруга Николаја, а други пут сам се вјенчала са Русијом кад смо заједно миропомазани у Москви“.

"„Да нам свима буде срећна и благословена слава. Видим, полако, да ће неки људи овај дан узети као своју славу или приславу. Срећан имендан нашој сестри, монахињи Олги из Жупског манастира и да свима буде на многаја љета“, поручио је свештеник Тодоровић.