У 32 недјељу по Духовима, на празник Светог Антонија Великог, 30. јануара 2022. године, Литургију, у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, уз саслужење јереја Александра Раковића.
Поучавајући сабране вјернике о. Дарко је казао да је Антоније Велики био Александријски епископ и архиепископ, а већи дио свог живота био је гоњен од јеретика и отпадника православне вјере.
“Захваљујући благодати Божјој и свом духовнику, остао је до краја непоколебљив стуб православља и сачувао вјеру у тим крајевима, чисту и неокрњену. Kада су била велика гоњена хришћана, Свети Антоније је дошао у Александрију да пострада за Христа, да на своју борбу и жртву дода још и жртву мучеништва. Међутим, Господ није допустио, иако је излазио пред цареве и исповиједао Христа, зато што је био потребан да утврди монаштво, да постави темеље. Из тих темеља кроз вијекове изродиће се многи Оци Цркве, какви су и наши Светогорски монаси, јер је монаштво свјетлост неугасива”, бесједио је свештеник Пејић, подсјећајући на ријечи Светих Отаца, да је боље да сунце престане да сија, него да пресахну молитве монаха за људски род.
Монаси су, казао је о. Дарко, тас на ваги који не да да се сатана рашири, зацари, заузме земљу и завлада њоме.
“Они сузбијају то својим молитвама, бдењима, а ми, ако и не можемо цијелу ноћ да се молимо, треба што чешће да дођемо на молитву у храм, да сваког дана призивамо Господа, молимо Му се и славимо Га. То је велика помоћ нама људима на земљи, већа од богаства овдје на земљи. То је бања и извор који никада не пресуши. Ако имамо сав новац овога свијета, а то немамо, опет свијет нема свој смисао. Земље ће бити док на њој има светих људи, који призивају име Божје, моле се, славе и благодаре Господу. То је оно што даје смисао земљи, то је оно због чега овај храм стоји и му у њему. Нека би Бог, молитвама Светог Антонија и свих Светих нама дао крепости и снаге, и разговорио срца наша љубављу и молитвом”, бесједио је прота Дарко Пејић.
