Сутра празнујемо зимски Крстовдан. Крст је знамење наше вере, симбол страдања, љубави и жртве Распетог Спаситеља нашег. Крст је симбол победе. Силом Крста мученици хришћански побеђивали су искушења и страдања. На свим нашим храмовима сијају се крстови непобедиве Цркве Христове. Крст обележава гробове хришћана, који су умрли са вером и надом у живот вечни. Крстом изражавамо своју веру у Бога и наду у помоћ Божију.
Сви наши празници, браћо и сестре, који се односе на Часни крст Христов по правилу су посни дани. Пости се на сутрашњи празник Крстовдан уочи Богојављења, на Велики петак, на Макавеје – дан происхођења Часнога крста, и на празник Крстовдан, када је царица Јелена пронашла Часни крст, закопан на Голготи.
Крст је симбол страдања, понижења и жртве, јер је на њему био распет наш безгрешни Спаситељ ради нас и ради нашега спасења.
Кад је освећен пречасном крвљу Голготског Страдалника, Крст је постао симбол победе. По речима Светог апостола Павла, Крст је за хришћане сила Божија. “Овим побеђуј” било је написано на Крсту, који је цар Константин угледао на небу пред битку са Максенцијом. Силом животворног Крста Господњег мученици хришћански побеђивали су искушења и страдања. Крст им је давао снаге да победе страх и сумњу и да се овенчају мученичким венцем. Крст је знамење наше вере. На свим нашим храмовима сијају се крстови непобедиве Цркве Христове. Крст обележава гробове хришћана, који су умрли са вером и надом у живот вечни. Крстом изражавамо своју веру у Бога и наду у помоћ Божију.
Пре сваке молитве стављамо на себе свето знамење крста, и пре и после обеда, пре и после спавања. Добри православци крсте се пред почетак свакога посла и тако призивају помоћ Божију. Крстимо се када смо у невољи да нас Бог спаси, крстимо се кад нас Бог обрадује да Му изразимо своју захвалност.
На свако: “Спаси Боже”, “Помози Боже”, “Господе помилуј”, “Опрости Боже” и на свако “Хвала ти Боже”, стављамо на себе свето знамење крста као печат своје вере.
Крстом од три прста познају се православни хришћани, то је видљив знак, којим они исповедају своју веру.
Ако је крст знак распознавања и легитимација православних хришћана – а друкчије не може бити, – онда морамо да признамо, да се број православних код нас осетно смањио. Није реч само о одраслима, него нарочито о деци, јер многа деца православних родитеља не умеју да се прекрсте.
Деци се данас посвећује велика брига, и у погледу исхране и одевања, здравствене заштите, забаве и игре учињено је и чини се много за децу. Створени су повољни услови да се деца школовањем и разним занатима оспособе за живот. Све је то добро и ми треба да се радујемо што су деца данас здравија и знају више него ми, када смо били деца.
Али православни родитељи треба озбиљно да се суоче са још једним проблемом, када су у питању наша деца. Тај проблем је верско васпитање деце. Наша српска омладина, браћо и сестре, наша деца, немају основнога знања о својој вери.
Крајње је време да се озбиљно замислимо над тим проблемом и ми свештеници, а и ви родитељи, па да својој деци пружимо бар основно знање о својој вери, јер религиозно-морално васпитање једини је и прави основ васпитања.
Помолимо се нас ради очовеченом, распетом и Васкрслом Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу, да нас Он усмери уским путем ка Царству небеском, да с Божијом помоћи до краја донесемо свој животни Крст.
Крсту Твоме клањамо се Христе и свето Васкрсење Твоје славимо. Амин.
Архимандрит Јован (Радосављевић)
Извор: Фондација Пријатељ Божији
