Црквено-народним сабрањем, које је, суботу 21. јануара 2023. године, одржано у селу Дужи код Шавника, почеле су, традиционалне, Светосавске свечаности, у Епархији будимљанско-никшићкој и уопште у Црној Гори.

Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог Саве, у Дужима, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије. Саслуживали су: архимандрит Исаија (Крговић), игуман манастира Бијела, игуман Никон (Кокотовић), настојатељ манастира Доњи Брчели и протојереј Драженко Ристић, надлежни парох.

Упркос јаком невремену, вјерни народ се окупио да, најприје, литургијски, а онда и у црквено-народном сабрању прослави Светог Саву, кога као крсно име слави више од тридесет братстава из шавничких села Дужи и Пошћење, и четири братства из Самобора код Гацка, као потомци братства Косовчић.

Владика је честитао славу, која се овдје, у дробњачком крају, међу Косовчићима, почиње да слави, као Дани Светог Саве, све до празника Светог Саве и до краја јануара.

„Колико нас има, колико славимо и поштујемо Светог Саву не можемо сви у један дан да га испоштујемо и прославимо. Зато смо се овдје, у овом благословеном селу окупили, по овом времену и како би наш народ рекао „затвореном дану“ дошли и пропртили до ове светиње дробњачке, да се Богу помолимо јер знамо да су и наши преци пртили у ово доба снијег овуда, и не само снијег који пада зими, него све стазе и пртине које живот и искушења животна и догађаји пред нас постављају. Треба да идемо тим уским путем који је Свети Сава трасирао и показао нашем народу, сљедујући за Христом Богочовјеком“, казао је Владика.

Осврнуо се на ријечи прочитаног Јеванђеља у којем Христос каже да је Он врата кроз која ће ући и изаћи они који Га сљедују и доћи ка Оцу небеском.

„Он је врата кроз која су ушли и они који су на овој земљи пророци у Старом завјету, праведници прије Њега живјели. Они су кроз Њега и само кроз Њега могли прићи Оцу небесном на Небесима. Зато је Господ у Јеванђељу, које смо чули данас на Литургији, рекао за себе да је Он врата. Не постоји други начин, ни пролаз до неба и Царства небеског и небеског Оца нашег, осим кроз Њега, а то значи да сљедујемо Његовом јеванђељском науком због које је Свети Сава оставио не само сва земаљска блага и оно што му је припадало као принцу, Немањином сину, него је оставио и оно што су други, обичан народ имали, најосновније, свега се одрекао због најслађе науке Христове, отишао у Свету Гору и замонашио се“.  

„Из тог његовог пута, којим је сљедовао за Христом богочовјеком, сви који су за њим отишли, направили су огромно духовно, а и материјално благо свом народу да ми и дан данас то благо трошимо и не можемо потрошити, и живимо на њему, њиме јесмо оно што јесмо, Срби, православни, светосавци, а на првом мјесту хришћани. Тај Христов пут и светосавски пут није пут до двора, него је пут до Цркве, није пут до овоземаљског благостања, блага материјалног него је пут до врлине хришћанске. Није пут до рата, ни ка рату, него пут ка миру. Да прво нађемо мир у самом себи да бисмо онда могли и друге људе, као што је Свети Сава то радио, као што је своју браћу мирио, да миримо и ми, данас не мало завађени наш народ“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Никада не можемо бити миротворци, и друге мирити ако, поучавао је Владика Методије, на првом мјесту не нађемо мир Божји у себи.
„То је порука нашег данашњег сабрања овдје, ми који смо пропртили овај снијег до Дужи, благословеног села дробњачког, то је порука да идемо и ширимо мир, стекавши га прво у себи, свуда диљем нашег народа и цијелог свијета, славећи Оца и Сина и Духа Светог“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Послије Литургије, одржан је XXII традиционални Светосавски сабор и сабор братства на Дужима, а који организују Епархија будимљанско-никшићка, парохија шавничка и братство Косовчић.

Поздравном ријечју домаћина добродошлицу Епископу Методију и гостима сабрања пожелио је Веско Ћеранић.   

Светосавску бесједу је одржао игуман мр Никон (Кокотовић), док је о Светом Сави са историјског становишта говорио мр Лука Цвијетић.
У пригодном програму, стихове је казивао епски пјесник Владимир Томић, а пјесмом уз струне гусала огласио се и Владика Методије.