Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, у петак 20. јануара 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Јовану, Пророку, Претечи и Крститељу Господњем у Сутивану код Бијелог Поља.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије, уз молитвено учешће бројних вјерника.

Честитајући данашњи празник и храмовну славу, ријечју архипастирске бесједе обратио се Преосвећени владика Методије, казавши да мјесто Сутиван носи име Светог Јована, како је народ, вјероватно, изговарао скраћено кроз вријеме.

„Народ је знао коме посвећује ово мјесто и храм који је подигнут у скорије вријеме и освештан., гдје се народ овог краја, а и шире, сакупља на молитви, ономе који је највећи од жене рођени, како је сам Господ Исус Христос назвао Светог Јована Крститеља. Он је посј Старог и Новог завјета, последњи пророк од свих пророка који су најављивали Христа, а не бивајући у Његовом присуству, за разлику од Светог Јована који је проповједао Онога Којег ја гледао и својим рукама опипао“.

„Као што је последњи пророк, тако је и први који је на самом почетку јеванђељске и нове епохе, епохе Јеванђеља и спасења, Господ Бог Који га је послао дао му је велику улогу у историји спасења људског рода, а то је да припреми пут Ономе Који треба да дође, да припреми пут Исусу. Исус, односно Јешуа, Јехошуа како се на јеврејском каже; Јахве у преводу значи спасење, дакле, Бог, Јахве, Онај који јесте је спасење рода људског“, рекао је Епископ.

Додао је да су то име често давали Јевреји, поготово кад су наилазила тешка искушења и ропство под друге народе. Својој дјеци су давали то име, сјећајући се да је Јахве спасење и имали су наду на изабављење свог народа.

„После у Новом завјету, то име више није понављано ни код хришћана из поштовања, јер нико не може да носи Исусово име, самог Бога, а у јеврејском зато што нијесу повјеровали у Христа као у Месију. Месија на јеврејском значи помазаник Божји. Дакле, Господ је послао испред себе, да приправи пут, онога кога ми данас овдје прослављамо, да проповједа покајање народу. Како је он припремао народ и пут, како је приуготовио Христу Који долази? Тако што је проповједао народу покајање и крштавао га водом, за покајање“.

„Изашавпи у пустињу Свети Јован, а пустиња је не само географски појам безводног и неплодног мјеста на земљи, него је то и теолошки појам који има дубоки смисао. Пустиња као појам има велику улогу у историји спасења рода људског, поготово јеврејског народа, јер је кроз пустињу народ ишао 40 година, изашавши из египатског ропства, кроз Црвено море, ишао у обећану земљу. Пустиња значи прочишћење, покајање, искушење, јер је у пустињи јеврејски народ једно вријеме био заборавио на Бога и клањао се идолима, али значи и дар Божји, односно Господ је у пустињи давао ману и воду, хранио свој изабрани народ“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Свети Јован, дошавши у пустињу, народ му је долазио, јер је, навео је Владика, ишчекивао Месију и мислили су да, по Светом писму, треба да дође пророк Илија да најави Христа.

„Зато су они њега питали ко је он да би могли да кажу онима који су га послали, да ли је он Месија, јер је чинио чуда и живио чистим, подвижничким, светим, молитвеним животом. Он себе није представљао оним што није био, смирено је рекао: Ја нисам Месија, ја нисам достојан да Му одријешим ремена на обући Његовој, том Месији Који долази. Ја идем испред Њега, испред Онога Који прије мене јесте био, и постао, и бјеше. Ја идем испред Христа и каже: Ја вас крстим крштењем покајања, дакле, није крстио хришћанским крштењем, крштењем Духом Светим, рекао је: Онај који долази после мене, Он ће вас крстити Духом Светим, а ја вас крстим водом“, казао је Епископ Методије.

Истакао је да је Свети Јован припремао народ за долазак Христа, а кад Га је видио пред својим ученицима је посвједочио и рекао: Гле, јагње Божје које на себе узима гријех свијета.

„Указао је на Њега својим ученицима који су после кренули за Исусом и цјелокупним народом који се око Њега тада, у пустињи сабирао. Кад је сишао Дух Свети, чули смо у Апостолу, који је читан прије Јеванђеља, апостол Павле пита, у једном крају кроз који је пролазио, да ли су примили Духа Светог. Неки од оних који су трагали за Богом кажу: Не, нисмо ни чули за Духа Светог, ми смо само крштени крштењем Јовановим. Онда иих је он крстио, положио руке на њих, крстио их хришћанским крштењем Христовим да сиђе Дух Свети на њих. Сви хришћани који су крштени, они су мали богови по благодати, мали Христоси који треба да живе истинским, правим животом, проповједајући оно што је наш Учитељ Христос проповједао, смјерно ходећи тим путем, сјећајући се Светог Јована и његовог смирења“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Они који су се припремали за примање Светих тајни Тијела и Крви Христове приступили су Светом причешћу.

Освештан је и преломљен славски колач и славских колачи данашњих свечара.