У уторак 28. јануара 2020. у препуној сали Центра за културу, у Мојковцу је одржана Светосавска академија, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и ЦО Мојковац.

Сабрање у славу Светог Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, коме је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, свештенство, монаштво и вјерни народ знаменитог Мојковца и околине, благословио је протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. Давида.

Он је, честитајући празник, пренио благослов и ријечи подршке Преосвећеног Епископа Давида.

„Свих ових дана ми смо заједно са вама, пре свега, у молитви Господу нашем да нас Господ спасе и помилује од сваког зла. Ми вам доносимо благослов Светог великомученика Кнеза Лазара и братске поздраве Епископа крушевачког Г. Давида, свештенства, монаштва и благоверног народа крушевачке Епархије“, казао је свештеник Драги Вешковац, подсјетивши да је, прошле године, прослављен велики јубилеј – 800 година аутокефалности СПЦ, литургијски и пригодним програмима.

Све Епархије наше свете Цркве су на „достојанствен начин прославиле тај велики јубилеј“.

„Сетили смо се те далеке 1219. године, свих догађаја и личности везаних за добијање заслужене аутокефалности. Тешко је описати какав је визионар био Свети Сава док је божанском мудрошћу провидео осамостаљивање СПЦ, како је утемељио цео српски народ и засадио га у духовном рају као младе маслине, тако певамо у његовом тропару. Како је свима указао љубав према Христу, према Небеској отаџбини, али и овој земаљској. Како је утицао на свог брата Стефана Првовенчаног Светог српског краља, али и на све остале крвне и духовне потомке“, бесједио је свештеник Вешковац.

Ми, његова духовна чада, већ, пуних осам вјекова мислимо, говоримо и пјевамо Светом Сави.

„Гледамо у Светог Саву, и данас, као у светионик, јер нам он осветљава и показује пут ка вечном и блаженом животу. Он нам је орјентир и у овом пролазном животу, али, пре свега, ка вечности. Он је наш Светитељ и просветитељ, јер нас вековима окупља око трпезе Господњег, трпезе вечног живота“.

„Потребно је да се, што чешће, подсећамо житија Светог Саве, то јесте његовог животног пута. Угледајте се на мене, као што се ја угледах на Христа, каже Свети апостол Павле. Ове исте речи упућује и Свети Сава нама да се угледамо на њега као што се он угледао на Христа. Свети Сава од нас, који живимо у овом веку, очекује и тражи да приклонимо богољубива срца наша, те да чујемо божанске заповести, које треба да положимо у срца наша и да их разумемо“.

„Угледајмо се, браћо и сестре, на Светог Саву, јер је он савременик свих нараштаја, па и нашег. Његова дјела су бесмртна, јер су заснована на светом Јеванђељу и на Цркви Христовој коју на врата пакла неће надвладати“, закључио је протојереј-ставрофор Драги Вешковац.

Светосавску бесједу одржао је проф. др Веселин Драшковић, посветивши је нашој дјеци кроз причу о светосавским духовним синовима, великанима српског рода.

Истакао је да је поносан на дјецу широм Црне Горе из разлога што је он Светог Саву „славио у срцу“, а све друго тада је, оцијенио је он, било забрањено.

Пошто се сада ослобађамо од тјескоба, вјерујем да ћемо следеће године, поручио је Драшковић, у школама славити Светог Саву и да ће прави домаћини бити, управо, наша дјеца.  

„Кад говоримо о дјеци Светог Саве да се сјетимо Његоша. Његошево писмо, Његошев језик, српски језик, ћирилица; тешко је замислити један дан без њега, а камоли да га нема у школама, камоли да није проглашен за Свеца у свима нама као Ловћенски Тајновидац. За ово времена успјели смо да му разоримо гроб, нашем Његошу иза кога је дошло на хиљаде писаца, који данас не могу да нађу мјесто у школама. Његош је написао за сва времена ко смо и какви смо. Седам пута смо га сахрањивали, требали би да сахранимо и осми пут у његовој цркви, у његовој капели на Ловћену, па да се с правом поносимо на Ловћенског Тајновидца да је он наш, а да је коначно сахрањен на мјесту које је он изабрао. Ми смо тај светионик, то горско око, огрешили и изгубили, ред је да га вратимо“, поручио је Драшковић.   

Синови Светог Саве на пољу науке су Тесла, Пупин, Миланковић, Милева Ајнштајн.

„Замислите свијет без Савине дјеце, замислите свијет без технологије, без науке. Ако набројите три највећа свјетска имена то су Савина дјеца. То су наша дјеца. То сте будући ви и немојте да се плашите ваше моћи. Охрабрите се, много сте јаки ако уложите у своју личност, а личност је језик, писмо, у Цркви. Увијек постоји тјескоба у народу, увијек постоји неки неред, гдје неко у име нечега прича лоше, а оно што је добро свијетли, не можете га уништити, нити унизити. Оно постоји као добро читавог свијета. Па кад је Свети Сава, велики пред нама, пред Богом, образовао све нас овакве, ми имамо једини задатак - да побиједимо, а то је знање! Дјецо, учите и знањем побјеђујте!, бесједио је проф. др Веселин Драшковић.  

У Светосавској академији учествовали су: гуслар Милета Пантовић, КУД „Весна“ из Мојковца, хор „Свети кнез Лазар“ из Крушевца, етно група „Божури Царева гарда“, такође из Крушевца. Програм је водила Александра Јовановић.