У препуној сали Центра за културу, на Жабљаку је, у петак 31. јануара 2020. у организацији Епархије будимљанско-никшићке и ЦО Жабљак, одржана свечана Светосавска академија.
„Знамо да је Црна Гора утемељена на Мирослављевом јеванђељу, на Октоиху, на писмености, духовности, ћирилици. Знамо да је Свети Сава у Црној Гори, у вријеме Петровића, био школска слава и то данас смета овој Црној Гори, смета јој њена сопствена традиција, смета јој ћирилица, смета јој Савино писмо, а, видимо, смета јој и Савина вјера – вјера која је ушла и поистовјетила се са именом Светог Саве у душу нашег народа“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је благословио Светосавско сабрање и одржао свечану бесједу.
Владика је, честитајући празник Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, поздравио вјерни народ, бројно свештенство и свештеномонаштво Епархија будимљанско-никшићке и милешевске, а нарочито, о. Радивоја Панића и о. Милорада Средојевића, угледне београдске свештенике.
Навео је да ове године наша света Црква слави неколико великих јубилеја: оснивање епископија у српским земљама од стране Светог Саве, међу којима и Епископије будимљанске, изузетно важан, по Владикиним ријечима, је и догађај крунисања Савиног брата Светог краља Стефана Првовјенчаног Савином руком, а трећи, веома важан јубилеј је обнављање Пећке патријаршије, СПЦ, 1920. године, што је, заправо, исто.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је подсјетио да је од укидања Пећке патријаршије 1766. једина епископија за дуже вријеме, која је остала од некадашње Пећке патријаршије, била Митрополија црногорска.
„Она је једина од српских епархија која није признала насилно укидање Пећке патријаршије од стране султана и васељенског патријарха. Чувала је континуитет Пећке патријаршије и њен карактер је био потпуно српски; дала је огроман допринос обнављању Патријаршије и обједињавању свих српских епископија 1920. године. То је једина истина, коју можемо поткријепити са безброј чињеница“.
„Цетиње се прославило зато што су на Цетињу, у то вријеме, били српски архијереји, па су се околне српске земље везивале за Цетиње. У осталим земљама, па и у Херцеговини, биле су грчке владике које нијесу биле омиљене код нашег народа. То је гола истина и то треба да нагласимо. Зато је веома важан и овај јубилеј, иако је свега сто година, али то није мало“, рекао је Његово Преосвештенство.
Важно је, сматра он, нагласити улогу личности за коју су везани поменути јубилеји, јер, кроз личност се, нарочито, у овом случају, сагледава величина неког догађаја.
„Ови јубилеји се везују за личност Светог Саве, Божјег угодника, светогорског монаха, духоносца, богоносца, мудраца, визионара који је искористио повољну прилику у тадашњим временима и искушењима да се оснује Спрска Архиепископија, самостална Српска Црква и да се Србија уздигне на степен краљевине. То је све његова заслуга, наравно, и других али, он је ту кључна личност. Много је важно примјетити који је био садржај тих догађаја, шта су значили ти догађаји за наше претке, за наш народ. Ми смо све то утемељили на живој, светој православној вјери, на блиставој култури, на духовности, на оним вриједностима које су красиле један народ, који се објединио, уздигао и стао у ред цивилизованих, просвећених хришћанских, европских народа“, бесједио је Владика.
Он је истакао да је Свети Сава отворио духовне потенцијале српског народа, који од тада за следећих 200 година, има снажан замах духовности, стваралаштва, градитељства, економског и политичког напретка.
„Када су дошла тешка искушења, распад државе и косовска трагедија, ми смо све те вриједности у крв окупали, продубили их својом жртвом, јер смо се жртвовали, имали смо за шта да се жртвујемо. Све те вриједност су добиле нарочит, непролазан значај после Косовске битке. Изгубили смо државу и слободу, али смо, његујући духовне вриједности, немањићко завештање, заправо, имали државу, оно што је вјечито, непролазно. Наставили смо у доба ропства да стварамо и кроз стваралаштво, кроз наше јунаштво и жртве безбројне, вјековне смо, полако, ослобађали дио по дио наше отабине све до док се нисмо ослободили, докле нисмо дали слободу и другим народима и створили велику државу. То је заправо било васкрсење наше старе славе“, указао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Оцијенио је да српски народ, опет, доживљава нова искушења и нове тешкоће.
„А ми смо на искушења и на тешкоће навикли, понекад их мало заборавимо. Ово што нам се сад догађа јесу нова искушења, по интензитету много мања, него она која су трпјели наши преци, али јесу злокобна. Зато је наш народ осјетио да ово што нам се догађа после доношења неправедног закона, је удар на православље, на душу, на вјеру, на част и на образ“.
„Онај ко хоће да вам одузме светињу, нека је она и најмања, он хоће да вас понизи, да понизи вашу вјеру, да понизи ваше претке, да вам узме част и образ, историју, памћење, све оно што вас краси. Ево, лијепа је прилика да се подсјетимо неких ствари. Да ли је права Црна Гора ова која прогони Немањиће, која прогони Светог Саву, која прогони тробојку?“, констатовао је Владика.
Опште је познато, подсјетио је он, да је тробојка била и у доба кнеза и краља Николе, а вјеронаука у нашим школама од почетка модерног школства Црној Гори.
„Знамо да је Црна Гора утемељена на Мирослављевом јеванђељу, на Октоиху, на писмености, духовности, на ћирилици. Знамо да је Свети Сава у Црној Гори, у вријеме Петровића, био школска слава и то данас смета овој Црној Гори. Смета јој њена сопствена традиција, смета јој ћирилица, смета јој Савино писмо, а, видимо, смета јој и Савина вјера – вјера која је ушла и поистовјетила се са именом Светог Саве у душу нашег народа. Таква су искушења, али ми против тих искушења не војујемо огњем, ни мачем, јер искушења, нажалост, овог пута, долазе од наше браће. Не желимо да продубљујемо, већ, постојеће подјеле у Црној Гори, него се боримо правдом и истином, да истина Божја побједи, да тријумфује, да не буде поражених и побијеђених, него да нас све Божја истина уздигне, оплемени и обједини. То је и завјештање Светог Саве, који је мирио браћу и ми имамо тај мир у својим срцима. Дужни смо да га чувамо“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.
Додао је да су литије и молебани, који се одржавају широм Црне Горе, праве духовне свечаности, а глас народа са тих молебана је глас Божји.
„Давно је речено: Глас народа – глас Божји, јер кад се народ сабира у име Божје ту су са њим заједно светитељи и анђели. Треба свака власт да чује тај народ и свака нормална, цивилизована држава, макар се радило о неком мање важном закону, када би видјела да се већински народ не слаже са неким законом, нарочито, када је очигледно да је он антицивилизацијски и антидемократски, са злом намјером донесен, та власт и та држава би пожурила да што прије повуче тај закон и донесе нови, уз дијалог и договор и на свеопште задовољство“.
„Ми ћемо истрајати у нашој праведној борби за одбрану вјере, за одбрану светиња, за одбрану завештања и завјета наших предака, за одбрану части и образа нас, наших предака и наших потомака. То нам је дужност пред Богом, пред Светим Савом и пред нашим потомцима“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
У богатом културно-умјетничком програму, који је водио Радош Жугић, учестовали су: дјеца рецитатори Страхиња и Теодора Џаковић, Бојана и Никола Пековић са „Уметничком породицом“, народни гуслар Васо Ђондовић, рецитатор Радосав Караџић, чланови Гусларског удружења „Војвода Момчило“, ученици Средње мјешовите школе из Жабљака.
Владика Јоаникије је, по завршетку програма, дјеци подијелио светосавске поклон пакетиће, који су прилог Мирка и Драгане Капор из Швајцарске.
