У славу дивног Божијег угодника, просвјетитеља и учитеља Светог Саве, у недјељу 28. јануара 2018, у Рожајама је одржана Светосавска академија.

Академији је, поред бројног вјерног народа, присуствовало свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког, представници јавног живота, међу којима, предсједници Општина Рожаје и Беране г.-дин Ејуп Нурковић и г.-дин Драгослав Шћекић и други гости.

Светосавско сабрање, у препуној сали Дома за културу у Рожајама, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући челнике поменутих општина, свештенослужитеље, госте и све оне који су, испуњени радошћу празника, присуствовали свечаности у славу нашег пред Богом заступника Светитеља Саве.

Владика је у својом архипастирском слову указао на три врлине Светог Саве: побожност, просвећеност и способност за практично дјеловање, а те дарове, по ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, ријетко ко успијева да споји, као што је спојио Свети Отац наш Сава, који нам је у сваком погледу постао узор.

„Прва и најважнија његова врлина је дубока вјера у Бога Живога, побожност, вјера хришћанска, православна, чиста, она вјера која рађа светитеље, која је и Светог Саву уздигла до светости, која га је обдарила безбројним даровима, чудесима, која га је са Богом сјединила, те је силом Божјом и милошћу Божјом, даром од Бога чинио превелика чудеса, добио дар учитељства и остале дарове“.

„Друга врлина Светог Саве је жеља за просвећеношћу. Он се цио свој вијек бавио књигом, читао, писао, просвећивао, и оне које је учио, учио их је да се просвећују, да се образују, духовно напредују“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да је трећа Савина врлина огромна способност за практично дјело.

Као духовник и човјек од књиге, врло често, се повлачио у тишину и самоћу, а, истовремено, био је способан да подиже цркве и манастире, да их украшава, нагласио је Владика Јоаникије, додајући:

„Колики је био његов труд око утемељивања и организовања помијесне, самосталне, аутокефалне Српске православне Цркве. Колико су снажни трагови које је оставио у Студеници и Жичи. Најљепши живопис који имамо, којим се поносимо је, управо, у тим манастирима, а све је то рађено под строгим надзором Светог Саве“.

„Те три врлине, три дара, три жеђи, мало ко успијева да споји и ако их је неко спојио и свима, у том погледу, постао узор то је Свети Сава. Ту је и нама данас велика поука – да његујемо оне вриједности, које је његовао Свети Сава и онда знамо да идемо правим Божјим, провјереним путем. Онај пут који је провјерен и показао се као исправан, плодоносан, плодотворан и једини исправни пут који води у Живот, као што и пјевамо у химнама посвећеним Светом Сави, а то је пут јеванђељски, Божји. Томе треба да се научимо и томе нас учи Свети Сава својим примјером, својим ријечима и својим дјелима“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Бесједу је одржао протојереј Петар Церовић, парох спичанско-мишићки.
„Како стотинама година раније, тако и данас, сабрасмо се да прославимо великог лучоношу свјетлости Христове кога славе Српска Црква, српске школе, српске породице и сви људи добре воље, чија су срца испуњена правдом, љубављу и братољубљем. С обзиром на то да Светог Саву не славимо као неког ко је био и ко је отписан из наших живота, ми не славимо пепео, него славимо живу ватру, која се мора стално распламсавати у нашем бићу“.

„Та ватра, којом је сагорјевао Светитељ Сава, била је вјера у Бога коју је он имао попут оних првих библијских патријараха, који су непосредно општили са Богом. Том ватром је Свети Сава, као некада Мојсије, осветљавао пут свом народу, а, уједном сагоревао све оно што је до тада било нечисто и богохулно у роду његовом. Нарочито, и прије свега, народна празновјерја, људске слабости које, понајвише, одвајају човјека од лица Божјег, а то су: гордост и братомржња“, указао је о. Петар.

Да је Свети Сава, заиста, наставио дјело Господа нашег Исуса Христа и вољу Бога Оца, а надахнут Духом Светим, говори то да је за свог живота, нагласио је свештеник Церовић, испунио највеће Божје заповјести.

„Народ који бјеше у тами просветио, отварао школе, болнице и манастире, а пошто наша земља бјеше племенски расцјепкана и завађена, племена и браћу мирио. Највећа Божја заповјест гласи да нема веће љубави него ли положити живот свој за ближњега свога и љубити, вољети ближњега свог као самог себе. И овдје нам Свети Сава даје пут којим да идемо, а својим примјером то и доказује“, истакао је у свечаној Светосавској бесједи о. Петар Церовић.

У свечаном културно-духовном програму, који је темом био посвећен завађености међу браћом и великој пошасти новог времена, чедоморству, учествовали су: пјесникиња Мирсада Бибић Шаботић, етно група „Божури Царева гарда“, хор „Свети кнез Лазар“, гуслар Жарко Поповић, рецитатори Александра Зекић и Стефан Радоњић. Програм је водила Невена Радојевић.