На Жабљаку је, у сриједу 31. јануара 2018, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Жабљак, одржана свечана Светосавска академија.
У сали жабљачког Центра за културу, духовно сабрање, којем је присуствовало бројно свештенство, монаштво и велики број грађана Жабљака, међу којима и предсједник Општине Веселин Вукићевић, поздравио је протојереј Миливоје Јововић, парох жабљачки. Он је пренио благослов Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, а у свом обраћању указао на значај за православље првог српског Архиепископа, просветитеља и васељенског светитеља Светог Саве.
Светосавску бесједу одржао је проф. др. Саво Лаушевић.
„Сабрали смо се у Христу Господу, у свјетлости и пуноћи нашег памћења да се сусретнемо и да у себи призовемо дух Светог Саве, првог српског Архиепископа, преко кога је нашем роду најприје сијевнула свјетлост православне вјере. Зато је сваки говор о Светом Сави разговор о нашој заједничкој души, тј. континуирана брига за душу која чини суштину сваког човјека и даје трајање сваком народу“, навео је Лаушевић, наглашавајући да су Свети Сава и дух Светосавља наша аутентична брига за душу српског народа унутар јединствене хришћанске вјере и православне културе.
„Светосавље није нека засебна религија, нити каква идеологија како је желе данас криво представити извјесни квази-теисти и атеисти. Као Христов борац, мисионар, монах и епископ, Свети Сава испуни Христов налог дат апостолима рекавши им: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, Сина и Светог Духа. Он је слиједио овај Господњи пут, ухристовљујући народ Сербски, ослободивши га од паганских предрасуда и сујевјерја да би га просвијетлио и просветио у истинитој вјери и љубави“, казао је проф. Лаушевић.
Због тога је светосавље, поручио је он, животворно, оно није нека проста национално историјска епизода, нити споменик културе, који смјештамо у музејско гробље.
„Светосавље као жива хришћанска вјера је историјско и надисторијско, оно је животворна, литургијска, молитвена, богословна енергија која се благодатно излива на наш хришћански народ, на многаја љета. Светосавље је наше предање које чува наш идентитет и омогућује заједничко духовно дисање. Тај Светосавски дух је многоструко посвједочен у нашој духовности, кроз богословско и поетскофилозофско стварање наших богослова, мислилаца и пјесника од Светог Саве до Његоша“, бесједио је Лаушевић.
Он је казао да то животворно литургијско предање узгаја и развија наша Света, Христова, Светосавска Црква оличена у помијесној Српској православној Цркви, Њеној Митрополији црногорско-приморској и Епископији будимљанско-никшићкој на челу са њиховим духовним пастирима Високопреосвештеним Митрополитом Амфилохијем и Преосвештеним Епископом Јоаникијем.
„Данас смо свједоци оркестриране медијске пропаганде партијских поклисара против Митрополита црногорско-приморског и Егзарха Свештеног трона Пећког Г. Амфилохија због његове оправдане бриге за нашу заједничку душу, за рјешавање косовског питања. Медијска харанга обрушава се, не на његове ставове о Косову, већ на личност Митрополита, са надменим питањем одакле њему право да се мијеша у државне послове Србије. Одакле му право да сумња у највише државне органе и страхује да ће њихова рјешавања довести до издаје Косова?“
„Митрополит има право да критикује предсједника и његова рјешења, не само као грађанин, већ и као духовни начелник Цркве, духовне заједнице вјерујућих људи. Јер, Црква није изван државе, њени чланови су исти они који чине грађанско тијело државе. Због тога се критички глас егзарха Свештеног трона Пећког о питањима Косова мора узети озбиљно и изван сваке страначке политизације“, оцијенио је Лаушевић.
Додао је да у актуелном тренутку, када се на државне органе Србије врши међународни политички притисак да се по сваку цијену ријеши косовско питање на начин признања независности Косова, Митропит, по ријечима Лаушевића, упозорава на опасне последице, не само за српски народ и православну Цркву на Косову, већ за српски народ и друге народе у цјелини.
„Ненаручена, неполитиканска, громовита али и даље пастирска ријеч Митрополита Амфилохија је потресла политички врх Србије. Управо та ријеч је брига за заједничку душу, за нашу Светосавску Цркву која надилази промјењљиве и свакодневне интересе на које се најчешће позивају политички моћници. Управо је то, драга браћо и сестре, дјелујући дух светосавља“, истакао је проф. Лаушевић.
Он је поручио да смо ми као народ причесници православне вјере Христове и сљедбеници једне монашке цивилизације. Србија и Црна Гора су, по његовом мишљењу, ослоњене на овом монашком, Светогорском, Светосавском и Његошевском духовном предању без кога, сматра он, нема културноисторијске и духовне Црне Горе и Србије.
„А без духовне државе свјетовна држава је фатаморгана, лагано нестајање у својој безначајности“, закључио је проф. др Саво Лаушевић.
У име Црквене општине Жабљак, који је домаћин и организатор академије, говорио је Радош Жугић.
У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су: црквени хор Преподобне мати Анастасије, етно група Свети Евстатије, народни гуслар Исак Симићевић, ученици Средње мјешовите школе „17. септембар“ из Жабљака, а нарочито срдачним аплаузом поздрављен је наступ гостију из Русије, Архијерејског хора Кемеровске митрополије из Сибира.
