Празник Светог Саве, Првог Архиепископа Српског молитвено и саборно је прослављен у манастиру Ђурђеви Ступови, гдје су, у суботу 27. јануара 2018, Свету Архијерејску Литургију служили Његово Високопреосвештенство Митрополит кемеровски и прокопјевски Г. Аристарх и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством и монаштвом поменутих Епархија.

У празничном богослужењу, које су пратили Архијерејски хор Кемеровске Митрополије и црквени хор Свете мати Анастасије, молитвено су учествовали бројни вјерници.

У току Литургије у чин ипођакона рукопроизведен је монах Евтихије, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући сабраном народу, свештенству, монаштву и уваженим гостима из Руске православне Цркве празник Светог Саве. Овај свенародни празник, по ријечима Његовог Преосвештенства, прославља се у Епархији будимљанско-никшићкој, првенствено, кроз света богослужења и дивне народне свечаности у сваком граду Епархије.

„Као и сваке године, ми и ове године, организујемо дивне, свијетле, величанствене духовне академије, гдје се наш народ сабира. Наш народ памти да смо имали светитеља, владара и великих личности и прије Светог Саве, да смо били крштен народ, који је подизао храмове и његовао своју хришћанску вјеру и прије Светог Саве, али тек са Светим Савом, Првим Архиепископом и равноапостолним Светитељем и просветитељем српски народ се, коначно, утврдио у светој православној вјери, уздигао се на највећи степен достојанства архиепископије и краљевства. Тада је утемељена наша Црква и наша држава, утврђена славна и величанствена Црква, држава и култура Немањића“, казао је Владика.

Приликом прослављања оваквих народних светитеља, који су покровитељи нашег народа и које славимо као наше националне, али и васељенске, равноапостолне светитеље, у Епархију будимљанско-никшићку долазе, често, и гости из Русије. Они за нас нијесу гости, јер их доживљавамо као браћу, као нама најближе и најдраже, нагласио је Епископ Јоаникије, поздрављајући ријечима срдачне добродошлице Високопреосвећеног Митрополита Аристарха, који у нашу Епархију долази са благословом Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Г. Кирила и преноси благослов Руске православне Цркве, братског руског православног народа и цијеле Русије.

„Велику љубав нам је показао Високопреосвећени Митрополит кемеровски и прокопјевски Г. Аристарх из Сибира, који нам је Русију учинио много ближом, и који нам ове године долази да заједнички прославимо Светог Саву и царску породицу Романових, мученике страстотерпце Христове. Уочи јубилеја - осамстогодишњице Српске православне Цркве и на јубилеј царске породице Романових, ми се сјећамо наших вјековних веза кроз сву историју“.

„Са благодарношћу помињемо, увијек, да је Свети цар Николај био велики пријатељ српског народа и ктитор храмова у нашем народу. Онај дивни, величанствени, свијетли храм у Никшићу начињен је, понајвише, његовим прилогом, а Царев мост, такође, у Никшићу начињен је са помоћу Русије из времена Александра III и Светог цара Николаја II. Дакле, ми не радимо ништа ново, него настављамо оно што су наши преци започели, да будемо заједно и зато се толико радујемо када нам дођу браћа Руси. У нашој Епархији понајвећу љубав је показао, управо, Високопреосвећени Митрополит Аристарх, наш драги брат, пријатељ, човјек који је много учинио на повезивању наших Цркава и наших народа“, нагласио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Празник Светог Саве, Првог Архиепископа и просветитеља српског Епископу Јоаникију, свештенству, монаштву и вјерном народу, честитао је и Митрополит Аристарх, истичући да је овај дан значајан за Српску Цркву, али и за све православне хришћане.

„Светитељ Сава Српски син је великог српског жупана Немање и Свете Ане, ћерке византијског императора, родитеља благочестивих, који су своју дјецу васпитали у врлинама вјере православне, тако да је Свети Сава, још од дјетињства, заволио свештенослужитеље Цркве Христове, заволио монахе и у својој тринаестој години срео се са монахом руског Пантелејмоновог манастира са Свете Горе Атонске“, подсјетио је Митрополит кемеровски и прокопјевски на житије Светог Оца нашег Саве.

Додао је да је по примању монашког, свештеног и свештеноархимандритског чина 1219. био рукоположен од стране констатинопољског Патријарха Германа за Епископа српског народа и добио аутокефалију за своју помијесну Цркву.

„У његовом житију се каже да је, приликом његовог рукоположења, божанска свјетлост сишла на њега и сам нови Светитељ Цркве Христове Епископ Сава био је у огњу и свјетлости божанској. Данас је, без сумње, Светитељ Сава и нас сабрао све заједно овдје, у овом намољеном, благословеном храму. Дошли смо, Ваше Преосвештенство, драги Владико, по благослову Патријарха московског и све Русије Кирила. Предстојатељ Руске православне Цркве замолио је да предамо његове поздраве, благослове и честитке поводом празника Светитеља Саве и да Вам пожелимо крјепости духовне и снаге тјелесне да управљате својом паством у миру, љубави и сваком добру“, казао је Митрополит Аристарх.

Он је нагласио да је Свети Сава учинио много и за руски народ, поготово, захваљујући његовој књизи Крмчија, којом се Руска православна Црква руководила неколико вјекова у својој историји. У Руској Цркви Свети Сава српски празнује се 25. јануара заједно са Светом великомученицом Татијаном.

„Историја Цркве је особита по томе што њени главни хероји, њени светитељи нијесу дио прошлости, него су живи, са нама су, учествују и у садашњости и у будућности. Зато су они данас заједно овдје са нама, саучествују у нашој заједничкој молитви у овом храму“.
„Драги Владико, дозволите да Вам се још једном захвалим за могућност да се заједно помолимо Богу и да се заједно причестимо Светим Тајнама Тијела и Крви Христове. Наши сусрети и међусобно општење је веома важно и потребно, јер живимо у свијету у којем сусрећемо многе изазове, тешкоће и проблеме. Ми смо овдје на земљи чланови Цркве која војује, Цркве која је земаљска и небеска. Наше главно оружје је Крст Христов и Божја благодат“, поручио је Митрополит кемеровски и прокопјевски Г. Аристарх.

Он је, овом свечаном и Богом благословеном приликом братског сусрета, Преосвећеном Епископу Јоаникију уручимо на дар престони крст са жељом да се моли за свештенослужитеље и вјерни народ Кемеровске Митрополије, а нарочито за рударе, који живе и раде у том крају. Манастир Ђурђеви Ступови дариван је иконом Сабора кемеровских светитеља, која је Епархијска икона, благословљена од стране Патријарха Кирила.