На Крстовдан, јуче, Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла служио је протојереј Дарко Пејић. Послије Литургије, којој је присуствовао велики број вјерника, освећена је Крстовданска вода, која је потом дијељена вјерницима.

Поздрављајући окупљене вјернике поздравом - Мир Божји Бог се јави, о. Дарко је казао да смо се окупили у навечерје дивног празника Богојављења, и подсјетио да је ове дане и празнике, од Божића до Богојављења, црква некада славила као један.

То су били дани радости, као што је за човјечанство и људски род због пада и одступништва од Бога било неопходно оваплоћење Божје и рођење, као што је Божић претходио новом животу и новој години. На жалост примамо олако све што нам долази од других па смо олако прихватили да славимо Ногу годину 1. јануара, иако пада у сред поста. Тада још траје пост, па како се онда можемо радовати и веселити. И ајде када то раде млади, није страшно да се они веселе и порадују, али, немојмо да заборавимо ко смо, гдје смо и од кога смо. Божић је, браћо и сестре, нама Хришћанима нови почетак. Најприје његово Рођење, па онда његово Крштење у Јордану, па Богојављење. Зашто се овај празник зове Богојављење? Зато што се први пут Бог јавио у три лица.

У лицу Сина Божјег, Господа Исуса Христа који улази у Јордан, којег Свети Јован крштава. И каже, док је излазио из Јордана, видје голуба како стоји над његовом главном, значи Дух Свети, и чу се глас са Неба: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, њега послушајте. Први пут се Бог тада објавио у три лица. Овај дан се још у цркви назива и Просвећење, јер је Хришћанима откривена тајна Светог Тројства. Ми и дан данас у нашем језику имамо ријеч просвета. Просвећен човјек једино може другима да свијетли. Професори би најприје требало сами да буду својим животима свијетли примјери да би и другима свијетлили, да не би дјеца која иду за њима падали у јаме. Драга браћо и сестре, три догађаја су веома битна и сложена, некако чудна и задивљујућа. Прво је Његово рођење, којем је претходило зачеће и рођење у Витлејемској пећини, а онда пастири који су се окупили Богомладенца, Анђели који су пјевали: Слава на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља. Мудраци они са истока који су дошли да му се поклоне, и звијезда која се појавила, све су то видљиви симболи доласка Христовог. Међутим, то је претходило и то се дешавало, а шта је следовало томе - Иродов злочин и убиство 14 000 дјеце, тако да су Христос са Јосифом и Пресветом Богородици морали да бјеже у мрак египатски, да се сакрију од једног већег мрака- јеврејског, јер су били устали да убију дијете невино, ни за шта криво. Исто тако Христос долази на Јордан, свету ријеку која се, како кажу Свети Ови зауставила у то вријеме и престала да тече а море се повукло назад. И то се и каже у пјесми и прокимену. Затим видјели смо знакове, голуба- симбол Духа Светога. Није се увијек Дух свети јављао на тај начин, некада је то било у шуму вјетра, некада у огњу...

А у виду голуба се јавио да опомене човјека на оно обећање које је дао још Ноју да неће више бити потопа. Јер, каже Ној је када је стала лађа, тек када му се вратио голуб са маслиновом гранчицом, бјеше то симбол и знак да је земља пресахнула и да се вода повукла у своја корита и токове, и да је поново наступио мир између човјека и Бога, као и када је Христос распет. И каже, и послије када је крштен на ријеци Јордану, узе га ђаво и одведе у пустињу да га куша. Послије Христовог рођења појавио се Ирод и убио дјецу, послије Христовог крштења на Јордану појављује се ђаво да га куша. Када је распет на крсту, каже, камење се распаде, земља се потресе, гробови се отворише, усташе мртви и јавише се многима у Јерусалиму, и многи познадоше своје умрле. Најприје је постојао савез човјека против Христа, па онда ђавола против Христа, а овдје, на крају савез ђавола и човјека против Христа. И нараво, васкрснувши из гроба, Христос је све те савезе побиједио и поставио нам нови пут и новога човјека. Погледајте како Бог ступа и наступа, смирено и кротко. Смирен и послушан до смрти на Крсту. А и Бог када се рађа, рађа се пећини, на Јордан долази са свим осталим народом, нико га не препознаје осим једног човјека, Светог Јована Крститеља. Свети Јован је много више упадао људима у очи, имао је на себи одијело од камиље длале, појас кожни, и уопште појавом је био другачији од свих, а Христос не, већ као један од нас, као што јесте и данас и увијек стално међу нама и са нама -кротак, смирен и послушан. И на Јордан долази и крштава се, и на Крсту је међу разбојиницима. Чули сте сви у Јеванђељу када каже богаташу: Лисице имају јаме и птице гнијезда а син човјечији нема гдје главу склонити. Ми би да будемо Христови али некако надмено и гордо. Бог човјеку даје ум и разум. И Господ се не поноси и не дичи тиме што је дао човјеку. Погледајте човјека, нешто паметно каже и чека да му сви аплаудирају и да му се диве, а онога, који му је дао мисао и сваки покрет заборавља. Исто је тако са цвијећем, које се горди и мирише и шири свој мирис, а онај који чини да оно расте, цвјета и мирише нема га нигдје. Али ми, браћо и сестре, треба да се научимо из тога, да и сами будемо кротки и смирени. То је Хришћанин и то су дјеца Христова, „ бесједио је о. Дарко.