Друштво црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије" из Никшића организовало је, у уторак 12. јануара 2016, вече посвећено великом јубилеју - 100 година од Мојковачке битке.

Сабрање је почело интонирањем химне "Онам` онамо“, након чега скуп је благословио протојереј-ставрофорхаџи Драган Крушић.

"Вишњи Небески мир, дарован нам од Небеског Богомладенца Богочовјека Господа Исуса Христа, сабрао нас је вечерас да у једномислију, братској љубави и доброј вољи евоцирамо успомене на Мојковачке витезове и јунаке који су,у ове благе Божићне дане, стали на бранику отаџбине и свог рода за спас свеколиког српства“.

"Јунаци славне Мојковачке епопеје су потврдили својом мученичком крвљу нераскидиво духовно јединство Црне Горе и Србије, једног истог светосавског српског народа. Зато је Свети Владика Николај рекао „Да није било Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“, а бард епске поезије хаџи Радован Бећировић "Из ваше ће крви кроз времена синут` зора јужнијех Словена“, рекао је свештеник Крушић.

Бројну публику и учеснике вечери поздравио је, у име Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“, проф. Јанко Јелић. Јелић је оцијенио да се ми као народ,у последње вријеме, „тешко миримо“ са сопственом историјом и чини нам се да су нам преци оставилипревише аманета, одговорности и свијести о њиховим подвизима.

"Заиста, тешко даможемо бити бољи од витезова са Косова, Чегра или са Мојковца, али, ваљда смо зато и рођени да би витештво и жртва тих витезова имало смисла, да бисмо били њихова дјеца и потврда да жртва доноси васкрсење. Онај ко није спреман да прихвати такву улогу помрзнуо је на своје претке, помрачио је сопствено знање и памћење и окренуо ствари наопако“.

"Умјесто да буде достојан онога што су му дједови оставили, као власт и нам, он је одлучио да мијења дједове. Умјесто да памти претке одлучио је да им се освети и управо зато данас имамо ситуацију да највише магле незнања и релативизације се навлачи на догађаје који нам и нијесу тако историјски далеки. Међу таквим догађајима посебно мјесто заузела је Мојковачка битка“, казао је Јелић.

Пригодну бесједу одржао је др Будимир Алексић, који је оцијенио да је Мојковачка битка један од оних догађаја у "мученичкој и славној повијесници српског народа са простора данашње Црне Горе, који најдоследније осликава његову високу патриотску, слободарску и етно-политичку свијест“.

"Одлучност јунака Мојковачке битке да уђу у борбу са далеко надмоћнијим непријатељем представља израз братске саможртвене љубави засноване на Јеванђељу и подстакнуте подвигом косовских јунака. Тога је био свјестан и Радован Бећировић, аутор славне пјесме о овој бици, у којој сердар Јанко Вукотић заклиње своје борце Милошевим мачем, Косовом и Видовданом (И тако вам гроба Његошева и љутога мача Милошева и тако вам Никчевијех рана и Косова и Видова дана, не пустите Нијемце и Швабе да Руговску клисуру уграбе)“.
„Како је то тачно примијетио Матија Бећковић, „Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске слоге и љубави, чојства и јунаштва, части и образа спада у највеће битке у историји човјечанства“, навео је Алексић.

Он је додао да је Мојковачка битка као "једна велика епопеја херојске борбе нашег простог човјека за своју слободу“ представљала значајно тематско и инспиративно исходиште српске књижевности. Ћамил Сијарић и Милован Ђилас Мојковачку битку су сагледали у романескној опцији. У народном памћењу и предању ова „величанствена хеорика“ имала је снажан одјек, опјевала ју је народна пјесма, а историографија сагледала њен значај у историји српског народа. Последњи српски епски бард Радован Бећировић, као свједок хроничар, овјековјечио је саможртвени хероизам црногорске Санџачке војске у Мојковачкој бици у истоименој пјесми (по многимаумјетнички највреднија Бећировићева пјесма), која има преко хиљаду стихова, а чија је прва верзија објављена 1927. године у Никшићу, подсјетио је др Будимир Алексић.

У програмусу учествовали:пјесници: Божо Ђурановић и мр Слободан Чуровић, глумци: Гојко Бурзановић и Спасоје Томић, те гуслар Славко Горановић. Вече је осмислио и водио професор Јанко Јелић.