У недјељу 31. по Духовима на празник Свете мученице Јулијане и Светог Петра Кијевског, на Оце, 3. јануара 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Обраћајући се сабраном вјерном народу Преосвећени Епископ Г. Јоаникије је говорио о томе да је љубав према ближњима посебан и велики, истински људски дуг. То што смо сви ми данас некоме нешто дужни, према Владикиним ријечима, јесте заправо нека врста Божје поуке, да се смиримо и да схватимо да смо дужни једни другима, прије свега, пажњу и љубав.
„Тај дуг никада не престаје и то нам говори данашњи дан, открива нам тајну шта значи дуговати пажњу и љубав. Сам Господ је Себе учинио дужником, иако је то тешко рећи, али, у суштини, Он је добровољно прихватио да буде дужник. То су велике тајне Божје љубави, а данашњи празник открива нам да је однос између Бога и човјека, Бога и човјечанства, родитељски однос, као однос између оца и његове дјеце. Тешко је то нама схватити, али, што више упознајемо своју вјеру, што више упознајемо Божју љубав, она нам се све више открива као родитељска љубав, не она ограничена родитељска љубав, са многим недостацима, као код земаљских родитеља, него савршена, божанска љубав“, казао је Епископ Јоаникије.
Људи у Цркви састављени су од разних народа и племена, па, ипак, додао је Владика, што смо ближе Богу и једни другима те разлике се умањују. То свједочи да је човјечанство једног рода, да смо сви потомци Адамови.
„Нека Господ, Који је дошао у овај свијет ради свих нас, ради цијелог човјечанства, оваплотио се и постао човјек, дошао у овај свијет да од свих народа сачини један Божји народ, све нас учини браћом, да нас све усинови Оцу свом Небеском, да са таквим осјећањем, драга браћо и сестре, дочекамо Господа Богомладенца и Спаситеља свијета Исуса Христа, Његово рођење на такав начин прославимо“.
„Господ се одријешио тога дуга према човјечанству пославши Свог Сина љубљенога у овај свијет, преко Њега дајући нам самог себе. Данас имамо и тај дивни народни обичај, у име рођења Христовог, а када дјеца вежу своје родитеље то није просто народни обичај који не значи ништа, него, ако га схватимо правилно, он значи много, јер све то што чинимо, чинимо у име Богомладенца Христа, у име Онога Који је тај добровољни дуг љубави Божје свима нама, да кажемо, исплатио“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он је поручио да на данашњи дан треба да се сјетимо својих отаца и славних предака, нарочито уочи прослављања великог јубилеја – стогодишњице Мојковачке битке. Да никада не заборавимо те велике јунаке и њихова славна дјела, као што су били: Јанко Вукотић, Лакић Војводић Кастратовић, Милинко Влаховић, Петар Мартиновић, Љубомир Полексић, Јоко Полексић, Милутин Булатовић, Никола Ружић и друге личности велике мојковачке и беранске епопеје.
