У четвртак 30. јануара 2014.године, у Центру за културу у Жабљаку одржана је Светосавска духовна академија у организацији Црквене општине Жабљак и Епархије будимљанско-никшићке.

Академији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је честитао празник Светог Саве првог Архиепископа српског и поздравио организаторе свечаности, присутно свештенство, монаштво и вјерни народ дурмиторског краја, сабран око лика и дјела Светитеља Саве.

"Ове светосавске свечаности потврђују да је Свети Сава међу нама и да је вриједност његовог дјела неисцрпна. Треба само да се подсјетимо да је на подручју данашње Црне Горе утемељио три епископије Зетску, из које је настала Митрополија црногорско-приморска, Будимљанску и Хумску. У давнини је Хумска Епископија захватала и овај дурмиторски крај са мноштвом светиња, а Дурмитор је као висока духовна планина био центар у сазвежђу многих знаменитих светиња, које су свијетлиле нашем народу кроз мучну и тегобну историју турског ропства и које су вјечито подгријавале дух слободе“.

"Хвала Црквеној општини што на овако величанствен начин организује Светосавске свечаности и Центру за културу који, увијек, широког срца подржава ове наше свечаности које, мислим, да су и најпосјећеније и најрадосније у току године на Жабљаку. Са Божјиом благословом и благословом Светог Саве. Амин Боже дај. На многаја љета“, рекао је Преосвећени владика Јоаникије.

Надахнуту Светосавску бесједу одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је казао да је прослављање Светог Саве једна од најтемељитијих истина са којом се народ Црне Горе дотакао од када Црна Гора постоји, а и прије тога, од када је православље прихваћено на овим просторима.

"Познато је да је у вријеме књаза и краља Николе, господара Црне Горе, на Цетињу и околини, постојао обичај да се сваке године на дан Светога Саве, на Цетињу и у Подгорици, касније и у Никшићу, Даниловгрaду и другим мјестима одржавају Светосавске академије. Познато је и то да је велики обновитељ цркава у старој Црној Гори, а и шире, књаз и краљ Никола, дао да се у готово свакој обновљеној или подигнутој цркви, иконостас или фрескопис, што је било рјеђе, украси ликом Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. Познато је и то да у Катунској нахији имају двије цркве из времена књаза и краља Николе у старој Црној Гори, једна у Ћеклићима, а друга у Његушима, у Ераковићима, које су, управо, посвећене Светом Сави“.

"Зна се и то да је књаз и краљ Никола међу бројним пјесмама које је написао, једну подужу поему посветио Светом Сави Немањићу. Недавно смо, прослављајући 150 година Цетињске богословије у архиви наше школе нашли податак како су се 70.-их година 19. вијека, према биљешкама љетописца славиле славе у Богословији, па наводи да је у школској трпезарији на централном мјесту била окачена икона, наручена посебно од сликара који је дошао из Војводине, а коју именују "Свети Сава благосиља Српчад“. Неки на Цетињу додају што је симпатично, да је то слика која се зове "Свети Сава благосиља Црногорце“, нагласио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, описујући детаље поменуте иконе на којој Свети Сава у архијерејским одеждама стоји, окружен градоначелником Цетиња, министром просвјете, књазом Николом и књегињом Миленом и дјецом обученом у црногорску народну ношњу, а поред њих школска помагала, глобуси, шестари, троуглови, земљописне карте и тако даље. Те слике данас, на жалост,у Цетињској богословији нема, али је сачуван опис из тог времена који јасно говори да је Свети Сава био централна личност на којој се заснивала просвјета у Цетињској богословији и другим школама књажевине и краљевине Црне Горе.

Он се, потом, осврнуо на изјаве појединца да је прослављање Светог Саве уведено у Црну Гору тек средином 19.вијека. Изражавајући наду да су такве изјаве, којих су препуни медији у Црној Гори, плод необавјештености, а не злих намјера, протојереј-ставрофор Гојко Перовић је подсјетио како се Свети Сава прослављао у Црној Гори кроз историју.

"Неких стотину година прије тога, Митрополит Василије Петровић пише оду и похвалу Стефану Немањи и светородном дому Немањића. Стотину година прије Митрополита Василија, дакле, двјеста година прије 19. вијека, Свети Василије Острошки, Слава му и милост, као млади калуђер одлази на Свету Гору гдје проводи неко вријеме и подиже пирг у манастиру Хиландару. Након повратка он у острошкој цркви Ваведења Пресвете Богородице и у црквици Часног Крста, даје да се ослика лик Светог Саве, који нас први среће када приступамо да цјеливамо ћивот Светог Василија. То је било право светосавље и то је истинити знак на кога се Свети Василије Острошки ослањао када је утемељивао своју службу Богу“.

"Крајем 16. и почетком 17. вијека историчари биљеже да је на простору од Баната до Мораче и Цетиња подигнут један општенародни устанак против Турака. Завршен у Црној Гори у вријеме Митрополита Рувима Бољевића, а и прије њега у вријеме Патријарха Јована Кантула, чувени никшићки војвода Грдан у Морачи држи састанак са Патријархом, планирајући општенародни устанак против Турака. На барјацима тих устаника био је лик Светог Саве. И управо зато што је личност Светог Саве била инспиратор једног таквога устанка Синан паша је на Врачару спалио мошти Светог Саве. Више од сто година прије тога, Црнојевићи штампају своје прве књиге на Цетињу, а у својим црквеним календарима, нарочито исписаним словима, истичу празник Светог Саве, Светог Симеона и Светог краља мученика Стефана Дечанскога, Светих Немањића“.

Свети Сава, просветитељ, учитељ и Архиепископ, по свом светитељском лику највише је налик Светом Николи, Архиепископу мирликијском и чудотворцу. Њих двојица дајући људима љубав Божју, сматра протојереј-ставрофор Гојко Перовић, свуда стижу и брину о свима.

"Читајући њихова житија, могло би се рећи, да су они истовремено на више мјеста, као што је према предању у бици на Крусима када су се Црногорци разрачунавали са Махмут пашом Бушатлијом, прича се да су Црногорци Светог Петра видјели на коњу на неколико мјеста, што значи, а знамо сви добро, зато смо их назвали светима, да су они у овај живот унијели више од онога што може прост човјек. Они су кроз своје животе унијели оно што је изнад људи. Питамо се, ако је Свети Сава стизао свуда гдје га народна пјесма и предање помињу, баш као и Свети Никола, питамо се, дакле, како се не уморише, како нијесу посустали и како се не испразнише вреће дарова, које су и један и други уносили готово у сваку кућу. Објашњење које нам преноси наша вјера и наша Црква јесте да им се вреће нијесу испразниле, а ноге умориле зато што нијесу давали од свога, нијесу трошили оно што је људско, јер кад се троши оно што је људско брзо се потроши, а кад се троши оно што је Божије, онда томе нема краја“.

"Наше људске могућности, наша снага, наша љепота, наша памет, наше паре, наш утицај, ако ћемо право, нијесу већи од оне двије рибе и пет хљебова из Светог Писма. Зато треба да знамо, поучени примјером Светог Саве, Светог Николе и свих светих, и апостола, који су хранили онај народ са двије рибе и пет хљебова и Израиљаца, који су од тога што су имали направили храм какав су могли, знамо да ће Бог помоћи ако радиш сада, одмах и овдје“.

"Душу човјек може спасити не чекајући бољу економску ситуацију, не чекајући да дође неко боље вријеме, него сад одмах и овдје. Свети Сава није чекао, зато га народ и види како у некој кући измишља прозор, а на другој кући врата, а у трећој учи људе да читају и пишу. Народ је запамтио да је овај наш Светитељ стизао и гдје није било могуће. Отуда су остале те приче, понекад поетски или митски пренешене, али засноване на истини да је тај Божји човјек био подршка сваком ко му се обратио. Зато волимо светитеље, зато су нам мили и зато их славимо као што данас на овом лијепом скупу славимо Светог Саву“, поручио је на крају бесједе протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

У програму свечане академије учествовали су: хор жабљачке Гимназије и омладина Жабљака, хор Богословије Светог Петра Цетињског, дјеца вјеронауке при Саборном храму Преображења Господњег у Жабљаку и народни гуслари Бошко Вујачић и Алекса Дакић.