Светом архијерејском Литургијом, коју је у храму Успења Пресвете Богородице у селу Пошћењу код Шавника, у суботу 11. јануара 2014, на празник Светих 14 хиљада младенаца Витлејемских, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а потом и духовном свечаношћу у славу Првог Архиепископа српског Светог Саве, у Дому у Пошћењу, почеле су званично овогодишње светосавске академије у Епархији будимљанско-никшићкој.
Преосвећеном Епископу су саслуживали јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и свештеник Драженко Ристић, надлежни парох, а Литургију је појањем пратило, сестринство манастира Подмалинско и неколико чланова Братства православне омладине из Никшића.
Народу сабраном у светом богослужењу бесједио је Владика Јоаникије, који је указао на ријечи химне којом су анђели небески прославили оваплоћење Богомладенца Исуса Христа и Његов долазак у овај свијет: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. У тој пјесми, према ријечима Његовог Преосвештенства, садржана је поука како да живимо, да прослављамо Бога и упијамо у нашу душу духовни мир, који је истовремено и онај духовни миомирис од свете службе Божје.
"Онај ко нас је сабрао у Христу, ко нам је проповиједао Свето Јеванђеље, од кога смо чули јеванђељску ријеч, не само чули него је и примили, је Свети Отац наш Сава, Први Архиепископ Српски у чије име се, такође, сабирамо да га прославимо заједно са рођењем Христовим, заједно са Богојављењем, заједно са Светим Јованом Крститељем. То је Свети Сава заслужио, да га одмах послије Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља, као апостола Христовог у српском роду, призивамо, да његове молитве призивамо, да нам он увијек буде у помоћи, да нас упути на прави, истинити пут Божји“.
"Говори се о томе да је Свети Сава благословио Србима бадњаке. Иако су Срби примили хришћанство давно прије Светог Саве, држали су се као Словени некаквих паганских обичаја, што је, наравно, било штетно за хришћанску вјеру. Свети Сава им је дао благослов, али само да то буде у име рођења Христовог, у име Богомладенца Христа, да ватра коју су ложили буде символ ватре коју су пастири ноћу у Витлејему ложили док су чували своја стада. То су Срби са великом радошћу прихватили и зато имамо тако дивне народне обичаје у славу Христа Господа за Бадње вече. Од породичног обичаја да се унесу и налажу бадњаци, да се дјеца провеселе, а породица обједини; то су данас постали свенародни обичаји. И то је благословено, то је лијепо и то је нова снага коју нам Господ даје, али најважније је, драга браћо и сестре, да се наше душе и срца препороде“, рекао је Владика будимљанско-никшићки, поручујући:
"Нека молитве Светог Оца нашег Саве, кога са овом светом службом почињемо да прослављамо у Епархији будимљанско-никшићкој, буду свима на помоћи. Не можемо да стигнемо баш до сваког храма, али и те светосавске свечаности су, такође, један чудесан феномен у нашем народу, а нарочито у Црној Гори. Даће Бог да то буде на добро и овом народу и овој држави, свима који у њој живе, цијелом српском роду, јер Свети Сава нас учи оној дубљој науци, обнавља наше памћење, обнавља наше заједништво и свако овакво окупљање је благословено. Оно што одржава и продужава ове свечаности јесте милост и благодат Божја, благослов Светог Оца нашег Саве, Првог Архиепископа Српског. Даће Бог да буду још љепша наша окупљања, са много више реда и поретка. Молимо се Богу да тако и буде у Дробњаку, славном српском јуначком племену, дубоком коријену. Дај Боже да из тог коријена процвјета нови живот и нова снага за све нас“.
Након Литургије у Дому у Пошћењу одржана је духовна свечаност. Преломљен је славски колач, а сабрање је благословио је Преосвећени Владика Јоаникије.
Светосавску бесједу изговорио је проф. др Михаило Шћепановић.
"Честитам вам свијетли и величанствени празник Светог Саве, чији су култ уздигли наши преци, а уздизали су га и гологлави и без главе. Гологлави Дробњак дурмиторски и кад је био обескапљен знао се успети до Савине небеске капе да о Илинудне на Савином куку прослави свеца својега, Богу се помоли, помоли за капу, за своју Српску православну цркву, своју, с крстом, капу. Јер знали су Срби из Дробњака, да су и гологлави и безимени, али с вјером у свога Христа Спаса који се на његовом војводству звао Свети Сава, на путу правом, па им није било мрско да се све, до негдје 1875, успну уз дурмиторску соу до Савине воде, и ту колом, пјесмом и плотуном, на висини од 2312 м, прославе Светога“, казао је проф. Шћепановић.
Он је у свом празничном слову подсјетио на ријечи историчара Јована Бојовића о Светом Сави, који је тврдио да у историји српског народа, по времену трајања и разноврсности мотива, ниједна личност није присутнија но што је дјело и мисао Светог Саве на читавом простору Републике Црне Горе.
"Као младић, Сава се опредијелио за духовни живот, што га је касније учинило бесмртним човјеком у српском народу, Српској православној цркви и у свјетској историји уопште. Мисао Светог Саве и данас живи у српском народу на простору Црне Горе. Коријени његовог дјела су дубоки и генетски су усађени у души Црногораца, вели професор Јован Бојовић. Колико дубоко и у души говори и то да се на простору Савине стопе, на простору Црне Горе, у јануару мјесецу није десило да понеко не понесе његово име. На свим српским просторима гдје год живе воде има, тешко је замислити иједну која нас није окријепила Савиним именом“, нагласио је др Михаило Шћепановић.
Подсјетио је, затим, и на мисао Павла Ивића, једног од највећих историчара српског језика, о томе да је несумњив удио Светог Саве у развоју и очувању српског језика, његовог правописа и реформи језика на почетку 13. вијека.
"Тај далековиди државник којем је развој српске државе, Цркве и културе био упут у смјеру који је одредио тако много доцније народе, чак и у новијој историји, био је родоначелник једне књижевности и то српске, и искључено је да би његовој пажњи могао измаћи проблем начина писменог обиљежавања језика те књижевности. Ту писменост, од Подгорице до Превиша не видјех, макар што се писма тиче, све је латиницом. Извршена интервенција је донекле приближила, тада, у Савино вријеме, захваљујући Савиној руци, идеалу оптималног осликавања изговорене ријечи. Ивић, дакле, види Светог Саву као језичког реформатора, сасвим блиског модерним идеалима односа изговорене и написане речи, односно текста. То значи да је Свети Сава усмјерио развој нашег језика у будућности и дотурио хромом Вуку Караџићу“.
"Писац, реформатор језика, љубитељ и сакупљач књига, преводилац и преписивач, Свети Сава се може сматрати претечом српских библиотекара, а цркве и манастири су у његово доба постали први школски центри и библиотеке. Светитељ је подигао у свом народу култ књиге, школе и образовања, али и култ рада и заната, он је остао присна и омиљена личност у народу, јунак бројних прича и анегдота, заштитник дјеце, посебно ђака и свих који су окренути раду, учењу, вјештини, књизи и ријечи, оснивач и заштитник школа, симбола писма, писмености и српске књижевности“, бесједио је проф. др Михаило Шћепановић.
У културно-умјетничком програму учествовали су: народни гуслар Ђуро Крсмановић, пјесник Јанко Јелић и чланови Братства православне омладине "Светог Василија Острошког“ из Никшића.
Овом приликом прочитано је и писмо Риста Старовића из Бачке Паланке којим братственицима Косовчића честита славу – Светог Саву Српског, са жељом да им је наздравље „свеприсутни овај дан, да се све више ближимо једни другима у овом времену, када нас наум белосветски све више дели и чини себичнима“.
"Од војводе Ђурјана су браћа Дужани, а од брата му, старца Јока Омакалца: Пошћењани, Самоборани и Вранешани. Данас више од 50 презимена, све тако разгранатих, не би ли како, само небо додирнули. Познамо се сви по слави истој и легенди, нисмо се и нећемо, браћо, заборавити, пред иконом Свеца, већ вековима стоји обећање које траје и не престаје, док је Косовчића, све војводића, из Дробњака, Самобора и Вранеша, и других страна света, нек враћају се чешће на своје изворе. Уз помоћ свога оца Саве, о њему се и окупљајмо, праштајмо, и као браћа волимо, јер памтите, да смо од истог колена потекли, и у једну реку ћемо сви утећи“, поручује Ристо Старовић.
