Светом Архијерејском Литургијом, коју је на празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, резањем славских колача и даривањем дјеце светосавским поклонима, прослављен је Савиндан је у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу у Светој Архијерејској Литургији саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво катедралног манастира Ђурђеви Ступови.

У литургијској бесједи Владика Јоаникије је подсјетио на житије Светог Саве кога су његови Свети родитељи Стефан и Ана измолили од Господа у већ поодмаклим годинама. Бог им је подарио сина Растка који је постао понос цијелом српском роду, а он се Христу уподобио својим светим животом, и свим срцем, свом душом свом мишљу заволио Господа, да је кренуо Његовим стопама одлучно и неодступно.

"Свети Отац наш Сава је постао узор онима који остављају све у овом свијету, узму крст свој и крену за Господом. Он је млад, тек младић, кренуо за Господом подобно Светом Јовану Богослову, а силна богочежња његовог срца повела га је на Свету Гору Атонску. Та богочежњивост није га остављала до краја његовог овоземаљског живота. Свети Сава није дуго поживио, али је током тих својих шездесет година угодио Господу и уподобио се Светим апостолима Христовим, Светим васељенским учитељима и светитељима и постао, не само духовни вођа цијелог свог народа, него је постао познати светитељ у цијелој православној Васељени. И дан данас је тако“.

"Други православни народи од српских светитеља знају за Светог Саву и Светог Василија Острошког, новог Светог Саву, они који се више интересују знају и још понеког, али је, ипак, Свети Сава свима корјен и ослонац“, истакао је Његово Преосвештенство.

Васељенски Патријарх је у нашем духовном Оцу Сави, додао је Владика Јоаникије, видио сигурну, поуздану личност, која ће бити способна да утемељи помијесну Цркву. Зато су и цар и Патријарх одлучили да ту дужност повјере управо Светом Сави, који је засијао божанским врлинама.

"А он се божанским врлинама наоружао на Светој Гори Атонској, подвизавајући се у манастиру Ватопеду, потом као ктитор манастира Хиландара, као испосник Карејске испоснице, као ученик духовних Отаца светогораца, као онај који је од младости кренуо за Господом, брзо напредовао и у свему се показао достојним. Њему су повјерили тај тешки задатак да установи Цркву у овим крајевима, који су били несигурни, као што су несигурни и данас, јер се наш народ колебао између истока и запада, између Рима и Цариграда, и у томе што је хтио да се враћа на своју стару вјеру, старе обичаје паганске. Свети Сава, када је дошао као Архиепископ, а прије тога и као архимандрит студенички, много је проповједао Јеванђеље, нарочито као Епископ, насађујући праву, истиниту вјеру. Будући свима образац и владарима и бољарима, племству и простом народу, свештеницима и монасима био је ауторитет равноапостолни и зато је наш народ у то вријеме тако прихватио Јеванђеље Христово, пригрлио вјеру православну да је одмах засијао својом љепотом и својим даровима. Не чуди онда што послије Светог Саве имамо једну велику и преславну поворку Светитеља српских међу владарима, архиепископима, епископима и преподобнима. Свима њима је Свети Сава био и остао узор и учитељ, а тако је и до дана данашњег“.

"Оно што је најљепше код Светог Саве јесте његова богочежњивост неусипна, предубока. Како у псалмима пјева Свети пророк Давид о јелену који тражи изворе воде, тако је и он тражио Бога живог. Његова душа се није могла наситити љубави Божје и зато је, испунивши се Божје благодати и Божје милости, он ту љубав пренио на свој народ и, подобно Господу, жртвовао се за народ. Жртвовао се за вријеме свог земаљског живота и послије упокојења и прослављења. Спаљивање његових Светих моштију можемо схватити као његово посмртно жртвовање за свој народ, а то, дубље гледано, и јесте тако. Мислили су Турци да ће вјеру православну потпуно истријебити ако спале и униште мошти Светог Саве, али, наш се народ тада завјетовао Светом Сави да ће као своје крсно име славити Светитеља Саву“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, завршавајући своју Светосавску бесједу ријечима:

"Свети Сава је толико присутан у нашем народу, у свим српским земљама, а нарочито у Црној Гори, јер је он Божји човјек. Да не говоримо колико има мјеста која су ознамењена његовим именом, колико домова слави Светог Саву, славиле су га и школе у вријеме Петровића у Црној Гори, иако наши данашњи просветари неће да прихвате и наставе да га славе. По њиховом мишљењу Светог Саве никада није било у Црној Гори, а знамо да је он основао двије епископије, тачније три, на подручју данашње Црне Горе. Народ ће то, прије или касније, схватити, а ми не треба ништа друго да чинимо него да идемо путем Божијим, који су нам показали наши Свети Оци, први међу њима је Свети Сава“.

Након Литургије и причешћа вјерних, освештани су и благосиљани славски колачи свечара. Пресјечен је и славски колач поводом имендана монаха Сава Вукајловића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови.

Потом је у гостопримници Манастира уприличено пригодно послужење, а Преосвећени Владика је дјецу даривао светосавским поклонима.