Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија у Црквено-народном Светог Василија Острошког у Никшићу, у понедјељак 12. августа 2013, а поводом обиљежавања 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша, отворена је изложба скица, цртежа и костима колекције “Његош“, које је за модну кућу Мона урадила позната умјетница Оља Ивањицки.
Изложбу чине скице и цртежи на основу којих је 2007, поводом 160 година од првог објављивања „Горског вијенца“ реализована ова колекција високе моде, а сарадници Олге Оље Ивањицки на колекцији “Његош“ био је тим креатора Моне. О томе је на вечери отварања изложбе у Никшићу говорила гђа Нада Момировић, арт директор модне куће Мона.
“Радећи на овој колекцији Оља Ивањицки је повезала Његоша, Црну Гору, Србију и Русију, јер је она, као што знате, била Српкиња руског порекла. Кроз причу о Ловћенском тајновидцу, који нас је увео у тајне овог и оног живота, Оља је све нас повезала нераскидивим везама словенске душе и православне религије. Сама колекција, односно цртежи и скице по којима су радили креатори Моне, садржи три сегмента – Његош на свом владичанском двору, окружен људима попут Симе Милутиновића Сарајлије, Владике Данила, Вука Караџића, Љубе Ненадовића, Бранка Радичевића, а ту су и дворске даме, чији раскошни костими представљају стилизацију црногорског зубуна, рађени у свили, кадифи и сомоту“.
“Други део колекције чине скице, цртежи и костими посвећени Русији, односно руском цару Николају и руској царици, руском двору, јер је Његош, као што је познато, више пута ишао у Русију, где је 1833. и завладичен у присуству руског Патријарха, цара Николаја и целе његове свите. Трећи део колекције одише атмосфером европских градова Венеције, Беча, а увод у ову колекцију је овај познати Ољин портрет Петра Другог Петровића Његоша. Радећи на њему Оља је казала да је кроз његов млад и моћан лик желела да изрази сву лепоту и духовну снагу како Његоша тако и овог народа, рођеног на овом стеновитом подручју, који је јак као ове стене које се са висина спуштају у морске дубине“, казала је Нада Момировић.
Изложбу је пригодним словом свечано отворио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, захваливши модној кући Мона на осјећају да у славу Његошевог јубилеја организује ову значајну изложбу и на тај начин представе јавности свој драгоцјени рад.
“Познато је, драга браћо и сестре, да се Његош бавио, нећу рећи модом, али се бавио ношњом. Може се, наравно, наћи веза између моде и ношње, али када је Његош у питању онда је познато и то, остало је предање, не знам да ли је потврђено у документима, да је Његош дао нацрт црногорске капе. Црна боја означава короту српског народа за Косовом, црвена боја на тјемену проливену крв и четири слова Србинова. Било је ту разних измјена, али то је црногорска капа која је била и остала, друге се мијењају, допуњавају. Познато је, такође, да се Његош трудио да представи Црну Гору у најбољем свјетлу и бољело га је када је по Европи слушао о Црној Гори и Црногорцима као дивљем народу и дивљим племенима. Користио је зато сваку прилику, нарочито, у Русији, гдје је налазио највише разумијевања, да Црну Гору представи са оним чиме се она може поносити. Једном приликом, послао је у Петроград, користећи милост српског двора, мушку и женску црногорску ношњу које су изазвале велико интересовање на руском двору. Говори се да је царица два пута долазила да гледа ту ношњу и дивила се њеној љепоти, ношњи и обичајима, јер ношња, заправо, много тога симболише. Петровићи су, касније, још допуњавали нешто на црногорској ношњи и, колико ми је познато, можда у доба кнеза Данила, али свакако у доба кнеза Николе, црногорска ношња је допуњена душанком, а то је дио одјеће у црногорској ношњи назван по цару Душану. Три боје заступљене у ношњи црвена, плава и бијела узете су са руске заставе, која је постала застава свих јужних Словена, па и Црне Горе у доба Петровића“.
“Битно је да, посматрајући изложене експонате, укажемо и на велики подухват да се Црна Гора, Србија и Русија упознају из једног интересантног угла, из угла ношње, тачније речено, из угла естетике, љепоте онога што нас представља у набољем свјетлу и најбољем издању. На овдје приказаним ношњама има пуно достојанства, отмености, историје, предања и то је оно што је, такође, важно приликом обиљежавања великог јубилеја, какав је двјестагодишњица Његошевог рођења, као и ови чудесни цртежи Оље Ивањицки, њена инспирација Његошем и свакако овај Његошев портрет, који је ушао у збирку најљепших Његошевих портрета, урађених до дана данашњег“, истакао је Његово Преосвештенство.
Имајући у виду да је у склопу Дана Светог Василија Острошког 5-12. маја, у Никшићу приређена изложба “Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов“, владика је истакао да она понајбоље открива дубоку истину о Његошевој жртви и жртви Ловћенске капеле, и да је добра прилика и да се то помене на овом мјесту и овом тренутку.
“Видимо да је Његошева жртва био и покушај да представи Црну Гору и Црногорце у најбољем свјетлу, да га представи по оним врлинама које тај народ стварно има, а не по манама које, опет, стварно, има. И у томе се посвједочује Његошева љубав и његово распеће, а да није било те љубави и тог распећа не би било ни разлога да обиљежавамо његову двјестагодишњицу. На жалост, ни Црна Гора, ни Србија нијесу поклониле дужну пажњу том значајном јубилеју, али он се и поред тога обиљежава, захваљујући онима који осјећају сву величину овог великог јубилеја и самог Његошевог дјела“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Изложба скица, цртежа и костима колекције “Његош“ у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу биће отворена до 20. августа.
