Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 7. јула, на празник Рођења Светог Јована Крститеља и Претече, помен у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Калудри, поводом полугодишњице од упокојења г.дина Вељка Ралевића, обновитеља и ктитора ове древне светиње.
Саслуживали су протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски, протојереј Драган Ристић, свештеник Стаменко Станковић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Члановима породице Ралевић, свештенству, монаштву и народу, сабраном у молитвеном сјећању на ктитора новообновљеног манастира у Калудри, пригодним словом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је казао да је „наш драги Вељко милошћу Божијом и својом великом љубављу из дубина земље васкрсао, подигао и украсио ову светињу и свима направио мјесто да се у њој сабирамо, не само у дан његовог помена него за сва будућа времена“.
“Вељко је овдје нашао покоја пошто је кренуо из Калудре, из своје Метохије, носећи косовске ране на срцу свом, па преко Београда, Европе, до далеке Америке. На тим разним путевима и странпутицама животним није се изгубио, него је читавог живота ишао правим путем и вратио се свом завичају, не само овом земаљском завичају него и свом духовном завичају, овој дивној светињи која је за Вељка значила исто што и манастир Дечани и велика света црква, саборно светилиште свих Срба и цијеле Српске Цркве, Пећка патријаршија“.
“Његово богољубље било је тако велико да је он цијело своје срце, сву своју снагу и мисао принио, на крају, Богу живом, и то без остатка. Све оно што је радио и зарадио приложио је својој Светој Цркви, а помагао је и своју родбину, пријатеље, а нарочито је волио да помаже дјеци. Бог је тако устројио да није засновао породицу, али су његову породицу чиниле породице његовог Лолице и родбине његове браће и сестре, као и сви они који припадају Српској Православној Цркви од Чикага и Београда до Метохије и његове Калудре“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Владика је у својој бесједи подсјетио на величину ктиторског дјела г. Вељка Ралевића, које се, како је казао, може упоредити са дјелом знаменитих Немањића. Обновом калудро-ћелијске свете обитељи он је, према ријечима Његовог Преосвештенства владике Јоаникија, заслужно понио титулу ктитора и обновитеља манастира Калудра и постао достојни носилац Ордена Светог Саве првог степена, у коме је и Његова Светост блаженопочивши Патријарх Павле препознао искреног Светосавца и Метохијца.
“Та два велика старца су се срели у Београду, препознали и завољели. Имали смо прилику да га управо овдје, пред свима нама и многим сабраним народом Божијим, блаженопочивши Патријарх за његову љубав према Српској Православној Цркви одликује Орденом Светог Саве првог степена. Али, сва та одликовања и признања су једно, а Вељкова душа је била нешто још драгоцјеније од свега тога. Човјек није могао да не заволи и заувијек не запамти једну такву оригиналну, непатворену личност“.
“Био је већи Калудранин, немојте ми замјерити, и већи Метохијац, већи Србин него сви ми који смо овдје остали и нијесмо гледали те Америке, којом Вељко није био много одушевљен. Америка му јесте пружила прилику да дође до положаја универзитетског професора и да тамо стекне лијеп иметак, али знао је он шта је Америка. Како се ближио крају свог живота трудио се да све што је свјетско преда забораву и да се врати својим коријенима, свом завичају и својој Цркви. О нашем Вељку, том великом Србину, али, наравно, и дивном, старом Црногорцу би се могло још доста тога рећи. Носио је насљеђе својих предака Ђурашковића са Цеклина и по његовом образу, његовој памети, причи и лику могло се видјети какви су били Црногорци из доба Светог Петра Цетињског, владике Рада и краља Николе“, истакао је Његово Преосвештенство.
Преосвећени Епископ је додао да су Вељка, „човјека широке душе и образовања, бољеле наше подјеле и то што се савремени Црногорци одрођују од својих светиња и од српства“. У себи је носио наше најдубље памћење и велику љубав, за шта га је Господ удостојио да учини ово велико дјело Божије, чији значај свако од Калудрана зна и препознаје.
“Немојте ми замјерити што ово говорим, али нијесам примијетио да је данас ико пришао гробу овог честитог старца и ктитора, а да се није лијепо и правилно прекрстио, што је ријеткост на другим сахранама. То би, на тај начин, требало чинити и у другим приликама када сахрањујемо хришћанина и када прилазимо гробу оног који је крштен у име Свете Тројице. Али, знам да је он то заслужио и да је тај чин доказ ваше љубави према њему“.
“Вељко ће остати у љубави, не само монаха, монахиња и свештеника који буду овдје служили и који ће га убудуће вјечито помињати, него и цијелог народа и то све више како вријеме буде пролазило, јер је он радио за Бога, а то значи да је радио за будућност и за вјечност. Са ових неколико ријечи желим да му изразим благодарност, желим да се оствари његова намјера да пропоје ова светиња, да се народ у њој сабира, да се окупљају дјеца и омладина, да се овдје крштавају и вјенчавају, доносећи радост свима који је буду посјећивали“, закључио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
