У манастиру Светог Луке у Жупи никшићкој постоји више радионица. Сестринство се бави везом, ткањем, шивењем, керамиком, иконописом, калиграфијом. Свака од ових радионица је прича за себе, а сваки комад рукодјеља плод великог труда, љубави и молитве.

Радионица иконописа у Жупском манастиру постоји од обнављања ове древне светиње, која је 1998. године оживјела трудом игуманије Ефимије и сестринства. И раније, док су биле у манастиру Пипери, монахиње су се бавиле рукодјељем, а са благословом почившег архимандрита Лазара, игумана манастира Острог, више пута су одлазиле у Грчку, гдје су училе да иконопишу.

Основна знања из калиграфије сестринству је пренио умјетник Светозар Пајић-Дијак, а оне су, истражујући даље, изградиле сопствени стил, препознатљив по комбинацији техника иконописа и ове специфичне врсте црквене умјетности.

Тешко је набројати гдје се све налазе иконе које су настале у овој радионици. Има их по читавом православном свијету и красе многе храмове, олтаре, иконостасе, а калиграфско рукодјеље оплемењује домове и пословне просторе вјерног народа.

Тренутно је у изради Плаштаница намијењена потребама манастира Трескавац у Епархији бихаћко-петровачкој. Скица композиције, која је преузета са фреске из светогорског манастира Дионисијата, се преноси на парче јареће коже, а потом се слика техником као што се раде и иконе. Разлика је једино у подлози. У радионици веза сестре су на плишу извезле тропар, који ће се пришити око осликане коже.

На овај и сличан начин могу да се ураде најразличитије врсте текстова. Техником лијепог писања, вјеште и смирене руке монахиња Жупског манастира су исписале и украсиле бројне молитве, помињу стихове Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, као и велики број захвалних повеља, које су веома тражене. Свака од наруџбина посебна је и плијени љепотом израде.

У времену масовне културе и савремених информационих технологија, ручно рађена умјетност, коју су задржале монахиње овог Манастира, напросто задивљује. Кажу да их на то инспирише српска средњовјековна умјетност, када су се монаси бавили калиграфијом првенствено из потребе за лијепим, а што свједоче сачувани рукописи, препуни минијатура и украсних слова. Ручно рађена умјетност у окружењу масовне продукције и брзог ритма живљења представља посебну врсту жртве, коју сестре приносе Господу и овим послушањима.

У манастиру Жупа су, ових дана, боравиле Свјетлана Букарац и Љиљана Мирковић из Школе иконописа „Одигитрија“ из Бијељине. Начином на који се школују полазници и областима које изучава, ова школа је јединствена у Српској православној цркви. Своје знање Свјетлана и Љиљана су пренијеле сестринству Манастира и помогле им да се усаврше у техници сликања икона.