У Бијелом Пољу је 29. и 30. јуна, поводом 100 година од Првог балканског рата и повратка Срба на Косово и поводом 100 година од ослобођења Бијелог Поља и цркве Светих апостола Петра и Павла (1912-2012), а у спомен Светог великомученика косовског Лазара и с њим пострадалих витезова у боју на Косову – Видовдана, одржан VII фестивал српских гуслара Црне Горе.
Фестивал су, благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, организовали Савез српских гуслара Црне Горе “Душаново царство“, Црквена општина Бијело Поље и Друштво гуслара “Петар Перуновић“ из Бијелог Поља.
Фестивал је почео полуфиналном вечери, која је, у петак 29. јуна, одржана у бјелопољском Центру за културу, гдје је наступило око 40 гуслара. Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије служио је сјутрадан, у цркви Светих апостола Петра и Павла, са свештенством и монаштвом наше Епархије, Свету Архијерејску Литургију, благословивши, поводом Видовдана, крсне славе српских гуслара у Црној Гори, славски колач.
“На здравље и на спасење да буде света служба Божија, коју смо служили у овој нашој древној светињи, светињи која је најдубљи коријен наше вјере, културе и памћења. Света, дивна и знаменита задужбина великог хумског кнеза Мирослава, брата Немањиног, црква Светих апостола Петра и Павла, за коју је писано Мирослављево Јеванђеље, симбол је свега што као народ баштинимо. Њеној слави и њеној величини придодаје се и то што је Свети Сава овдје долазио када је ову земљу походио, а послије Светог Саве, овдје је пренесена столица хумских епископа и ту се налазила за дуго времена. За ову и друге светиње у бјелопољском крају написано је, колико је познато, девет немањићких повеља, даровница, које су, не само споменици српске писмености него и споменици наше старе славе, као што је и Мирослављево Јеванђеље. Црква Светих Петра и Павла је запамтила и Косовски бој и честитога кнеза Лазара, великомученика, а Косовски бој, због жртве Светог кнеза Лазара и његове војске, упечаћен је у души сваког Србина, јер је то била жртва благородна“, бесједио је Преосвећени Владика будимљанско-никшићки.
Он је казао да је жртва доказ највеће љубави и зато се саможртвено страдање Лазарево и косовских јунака, тако дубоко упечатило у душу и памћење српског народа до данашњег дана.
“Наш крст је такав, драга браћо и сестре, да Косово траје и, у дубљем смислу, Косовски бој још није завршен. У тој бици могу да учествују само они који се наоружају вјером православном, честитошћу и љубављу према ближњима и који су спремни да живот дају за ближње своје. Тако великим трпљењем смо се наоружали и послије Косовског распећа, пет стотина година сараспињали се Светоме кнезу Лазару, а заједно са њим сараспињали се Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу. И у ово наше вријеме видимо да смо распети народ, али ако своје распеће будемо знали да вјером саобразимо Христовоме распећу, онда ће и ово наше страдање бити на славу Божију и опет ће се показати племенитост српскога народа“, истакао је Његово Преосвештенство.
Видовдан је један од најљепших празника које слави српски народ. Послије Рођења Христовог, Васкрсења, Тројичиндана и осталих великих празника прославља се свенародни празник Видовдан, који нас, према ријечима Епископа Г. Јоаникија, много чему учи, али ми, нажалост, нијесмо увијек спремни да саслушамо поуке Видовдана.
“Ко умије да правилно схвати ово наше вријеме, вријеме страдања и распећа, извући ће поуку за своје спасење, и то важну поуку да је “земаљско замалена царство“ и све што је земаљско, а Небеско царство коме стремимо је увијек и довијека. Наш народ је у највећем ропству и највећим страдањима чувао свијест о томе да смо царевали, а и имали смо добру основу да се тога сјећамо, јер остаци Душановог и Урошевог царства, и слава Немањића свједоче о величини наше државе и културе, а требало је опстати у временима ропства и временима прогона. Ова светиња, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу то најбоље памти, јер је она пуних триста година била поџамијана, над њом је извршено насиље, извршено је насиље над њеним ктитором, великим хумским кнезом Мирославом. Ове године, са великом радошћу, обиљежавамо сто година од њеног ослобођења, од када је црногорска војска, под командом Јанка Вукотића ослободила Бијело Поље“.
“Понесена и надахнута косовским јунаштвом и косовском мишљу Његошевом ослободила је, не само Бијело Поље него и већи дио Метохије. То су времена великих догађаја и велике славе. Тада је наш народ васкрсавао из петовјековног ропства и обједињавао се, а данас се, нажалост, разједињује, али, то је, ипак, само споља. У духу смо једно и кад страдамо онда смо још свјеснији тог јединства духовног из којег извире свако друго јединство, а ми смо призвани да то јединство његујемо, не само у нашем народу него и међу свим другим хришћанима, чак и међу свим другим људима, да у сваком човјеку препознамо ближњег свог, јер свако носи образ Божији на себи, али од његове личне слободе зависи колико је тај образ сачувао и колико се расцвјетала љепота лика Божијег и божанских врлина у њему“, поручио је у својој надахнутој архипастирској поуци Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Обављен је парастос за све страдале ослободиоце Косова, Бијелог Поља и цркве Светих апостола Петра и Павла. У наставку је приређен свечани дефиле учесника фестивала у народним ношњама, који су прошли улицама Бијелог Поља. Свечани ручак у етно-селу Вуковић за све учеснике припремили су Удружење православне омладине “Кнез Мирослав“ и Добротворно друштво “Женско старатељство“ из Бијелог Поља.
У вечерњим сатима одржано је финално вече фестивала на којој је учествовало 20 гуслара. Према мишљењу стручног жирија, у чијем саставу су били: проф. др Вукашин Баћовић, предсједник и чланови: проф. др Саво Марковић, проф. Ново Вуковић, мр Слободан Чуровић и народни гуслар Милош Чепић, прво мјесто освојио је Жељко Бугарин из гусларског друштва “Војвода Мина Радовић“ из Подгорице, друго је заузео Милета Пантовић из истог друштва, а трећа награда је припала Мијату Недовићу, члану бјелопољског друштва домаћина. Овом приликом је изабрано још седам гуслара који ће Црну Гору представљати на предстојећем свесрпском фестивалу гуслара у Рогатици.
У ревијалном дијелу финалне вечери, на којој је специјални гост била Бојана Пековић, побједница такмичења “Ја имам таленат“, г. Радoсав-Рајо Војиновић, предсједник Савеза српских гуслара уручио је Преосвећеном Епископу Јоаникију на дар гусле и специјалну Повељу, највише признање кровне гусларске Организације (за Србију, Црну Гору и Републику Српску) за “изузетан допринос његовању и очувању српске гусларске традиције“, док су г. Ранку Дамјановићу, предсједнику Црквене Општине Бијело Поље, у знак захвалности за помоћ у организацији Фестивала, на поклон уручене гусле и копија розете са цркве Лазарице у Крушевцу.
