Након молебна у саборној цркви Светог Василија Острошког, литија вјерног народа је прошла улицама Никшића. Предводило је никшићко свештенство заједно са братијом Острошке светиње, који су на свакој литији заједно са народом у граду Светог Василија.

На Тргу слободе бесједом се обратио јеромонах Роман (Виларет) који је казао “да смо се сабрали у ове свете дане када дочекујемо Часни и Велики пост и живо саосјећамо са Христом Богочовјеком који, како онда тако и данас, иде на добровољно страдање, који је спасао све нас које је из љубави створио”.

“Ми смо удови тог светог тијела који се зове Црква и светиње које су одувијек биле на распећу јер су тијело самог Христа распетога, али и васкрслога.”

Отац Роман Виларет је истакао да ове наше свете литије имају крстоваскрсни смисао и карактер и додао:

“И све улице кроз које пролазимо од Храма Светог Василија па до трга воде ка Голготи. Ово што се дешава је новозавјетни моменат, живо и животно састрадавање са Христом. Видите колико сличности има јерусалимска Улица бола и страдања, звана Via Dolorosa, са овим нашим црногорским улицама и путевима којим ходимо. Сви смо ту једном душом и једним срцем сабрани око имена Господњег и Часног крста Његовог. Придржавамо му крст као Симон Киринејац… Излазећи из улице страдања, запечаћени Његовим ликом иступамо на Трг слободе који симболизује и Голготу и Плочу помазања, али и Гроб Господњи и мјесто васкрсења. Ви сте, драга браћи сестре, Божије ткање, ви сте златоткани ћилим у који је сам Свети Василије изаткао сваког од вас као посебну нит и у њега уткао и предао га Христу на дар, као једну цјелину, као свету заједницу.

Памти, Црна Горо, и причај потомцима својим како су им преци личили на њихове претке, како су сачували образ неукаљан и достојанство ненарушено. Данас бранимо оно што нас брани, а то су светиње, које су амбасаде Небескога царства у Црној Гори. Ако ви заћутите, камење ће проговорити!”