У цркви Светих апостола Петра и Павла, у четвртак 27. фебруара 2020. служен је Молебан, послије чега је кренула протестна литија до храма Светог Николаја у Никољцу.
Обраћајући се вјерницима протојереј Никола Скопљак је казао да је Бог, стварајући овај свијет и давши му велику љепоту, створивши на крају онога кога највише воли на овом свијету - човјека, као круну свега, давши га овој земљи, саздао га је као најразумније биће.
“Дао му је разум, дао му је ум и пред њега ставио два пута – један исконског добра и други – пут зла, пропасти и таме. Kад се наш српски народ врати само 100 година уназад може да га охрабри то да кад год је страдао ради своје вjере, Цркве Божије, предака и потмака, излазио је, опет, као побједник, није био савладан, није био побијеђен. И Бог када је створио човјека, дао му је своје свете људе, свету Цркву и рекао: Ко год покушао да разори Бога и Цркву, разори ће њега Бог”, а исто је рекао: Ни врата пакла неће успјети да разоре Цркву.
И, заиста, је тако, када погледамо само овај свет храм који овдје стоји и свједочи свјетлост Васкрсења и свјетлост дана, што јесте један од показатеља колико је моћно православље, колико је моћна православна вјера, односно, колико је моћан васкрсли Господ, Који благосиља ову светињу овдје и овај свети народ, сабран око ње.
У читавом свијету, од истока до запада, од сјевера до југа, чула се она дивна порука у овој Црној Гори, али ја ћу је сада звати света Црна Гора, јер преко 200 000 народа Божијег, изабраног народа, изашло је на улице да се испуне ријечи Светог владике Николаја да „овај град , ову земљу обоже, умноже и сложе”, а заиста то ради данас света Црна Гора.
И дивна је порука коју овај народ Божији шаље читавом свијету: “Не дамо светиње”. И говорићемо то колико год буде потребно. Kао свештеник поносан сам на све вас сабране овдје, јер показујете љубав, доброту и честитост Божију, јер ево, преко мјесец, дана ходате овим улицама мирно, достојанствено, како доликује сваком православном хришћану. Замолићу и оне који не долазе да нам се придруже , јер колико им год нестварно изгледало, једног дана ће проћи све ово, и како ће онда погледати у очи ове људе, који су ходали, а онда, како ће погледати Бога када једног дана стану пред Њим“.
Данашња власт и властодршци називају се господом, образованим људима, али господа сте ви сабрани овдје, јер носите Господа у себи, а образовани сте јер имате образа, јер не дате оно што су сазидали ваши преци и оно што ћете ви оставити вашим потомцима. И када кажемо да не дамо светиње, ми, заправо, не дамо сами себе, а ни светиње не дају нас, јер смо ми дио њих”, бесједио је о. Никола.
