У манастиру Успенија пресвете Богородице на Дајбабској гори у Подгорици на празник Светих Ксенофонта и Марије, у четвртак 8. фебруара, служена је Света литургија којом је началствовао јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, уз саслужење јеромонаха Симеона, настојатеља манастира Дајбабе, јеромонаха Никона (Кокотовића), игумана манастира Доњи Брчели, свештеника Бојана Радуновића и Велимира Бугарина, у молитвеном присуству вјерног народа Божијег.
Након Свете литургије отац Рафаило је, уз саслужење свештенства, служио годишњи помен на гробу некадашњег игумана ове свете обитељи архимандрита Луке (Анића) од чијег упокојења се навршило 11 година.
У надахнутој, Духом Светим, бесједи којом је поучио сабрани вјерни народ отац Рафаило је подсјетио да је отац Лука, и док је био са нама, зрачио благодатним зрацима који су извирали из срца које је било опредијељено.
“Отац Лука у свом срцу није правио компромисе. Можда је изгледало да је правио у нечему другом. У његовој ширини је могло да прође и оно што код других није због тјескобе срца и скучености њиховог бића. Међутим, у срцу оца Луке биле су иглене уши кроз које је могла да прође само мисао, само ум и само срце које, прије свега и изнад свега, љуби Христа. Ту компромиса није било, нити га је правио“, казао је отац Рафаило.
Игуман подмаински је рекао да сви дијелимо исто искуство, да тек када је отишао онда се отац Лука јавио.
“То ћете потврдити сви ви који сте га познавали и сретали се са њим, па макар тих сусрета било и мало, јер су га неки тек касније упознали док су неки имали благослов да дуже опште са њим. Тек када је отишао пројавила се димензија духа оца Луке, испунивши и његове ријечи и његов лик и некако га учинивши итекако присутним и данас међу нама. У оцу Луки и у његовом житију открива се тајна Цркве као тајна Педесетнице у којој се само Духом Светим открива истина која се препознаје и живи. То је оно што називамо светошћу живота. Ми смо светост некако много дигли до висине неприступачности па брзо одустајемо од ње бирајући неке друге пакете живота, а све се више спуштајући на ниво неког моралног и псеудоетичког држања у оквирима допустивог и подношљивог. А не треба тако јер Дух Свети као Дух Цркве тражи сасуде који ће да Га приме да их Он освешта и обожи. И у тајни Литургије, недвосмислено, Светиња се даје светима, а свети су, и могу бити светима, сви они, и само они, који за јединог Светог знају и који исповиједају Исуса Христа: Једин свјат, једин Господ Исус Христос у славу Бога и Оца“, бесједио је отац Рафаило.
Подсјетио је да је наш отац Лука живио у том литургијском духу, Богу се поклањајући у Духу и истини.
“Зато није ни чудо да се сваке године окупљамо овдје, што више није обавеза, јер се ријетко гдје служе помени, први и други, трећи тешко… А овај гроб, овај дан и ово име нас покрећу силом и магнетизмом календара и празника“, казао је отац Рафаило.
Отац Рафаило се помолио да да Господ да искористимо велики благослов што смо имали прилику да сретнемо оца Луку, да општимо са њим, да га гледамо, слушамо.
“Да благодаримо Богу што нам у Духу Светом даје да и сад имамо оца Луку. Не само да га се сјећамо, већ и да општимо са њим у Духу, задобијајући тим општењем снагу општењу да издржимо до краја у бодром духу, у славословљу и поклоњењу Богу нашем Оцу и Сину и Светоме Духу Кога и ми да прослављамо и са овога мјеста, а дај Боже и у Царству небеском са свима светима и са добрим нашим оцем Луком. Нека му је вјечан и блажен спомен“, поручио је у бесједи на гробу оца Луке у манастиру Дајбабе отац Рафаило (Бољевић).
Слободанка Грдинић
Видео: Манастир Подмаине
Извор: Митрополија црногорско-приморска
