У Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, у недјељу, 21. фебруара 2021. служена је света Литургија. Наачлствовао је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого уз саслужење никшићког свештенства и уз молитвено учешће вјерног народа.
Пастирском бесједом обратио се началствујући, о. Дарко Ђого, рекавши да Јеванђеље о царинику или митару и фарисеју је у нашем духовном животу најпотребније и најважније како би се на њега обазрели и схватили себе и своју улогу у свијет око нас, шта је јеванђељска наука и јеванђељски живот.
„Ово није нека апстрактна ситуација, није ситуација из Јерусалимског храма, ово је ситуација која се дешава управо сада и овдје, док о њој говоримо. Дешава се овдје, у Храму Светог Василија Острошког у Никшићу и дешава се сваки пут када приступамо светом храму. У нама се непрекидно боре овај фарисеј и овај цариник и вјечито је питање коме смо ближи“, казао је свештеник Ђого.
Кад уђемо у свети храм шта прво помислимо за себе, упитао се о. Дарко.
„Боже, драги хвала ти што нисам као други људи, хвала ти што сам љепши, паметнији, умнији од других. Огроман дио нас помисли тако. Гордост, то је најподмуклији порок кога човјек може да има, а уједно и најопаснији, јер је не осјетимо. Овај фарисеј ништа није слагао, свака ова ријеч је савршено тачна. Фарисеји су „најпобожнији“ и ти најпобожнији, усредсређени на себе и своје врлине које наводно имају, разапели су Христа, јер се нису изборили са гордошћу“, бесједио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого.
Цариник је и у она времена, додао је он, био прототип поквареног човјека.
„Краде, још за туђинску, окупаторску власт. Шта има горе од тога? Али он има најбитнију ствар на свијету – свјестан је да је грешан. Читав 20. вијек протекао је у томе да се поништи појам гријеха из хиљаду разлога и кроз начина, кроз популарну културу која нам је сугерисала да ништа што учинимо није гријех“.
„Нас је неко сто година учио да прво припадамо сами себи и да ми одређујемо шта је гријех, па ако смо се договорили да гријеха нема, да то није, то тако у Цркви Божјој не иде, то тако у Цркви Божјој је бива. Отуда у нама, у погрешном доживљају да ми прво припадамо себи, па онда Богу. Отуда у нама договор да у једном друштву, ако се сви договоримо да нешто није гријех, да није. Грешан сам, Господе, помилуј ме. Помози мени - то је став, то није једна реченица и тај став није апстрактан. Нема запете иза те реченице. Једина запета или тротачка је: Помилуј мене грешног и ништа друго“, поручио је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого.
Позвао је вјерни народ да се припрема за Часни пост, те да не будемо фарисеји и гордељивци, него да душу своју и тијело своје, ум свој, савјест своју предамо у руке Христове.
„Када очистимо савјест своју и када најтежи од свих душевних болова пренесемо на Бога, када замолимо за опроштај оне које смо увриједили и о које смо се огријешили, тада ми добијамо слово Х, а треба га дорећи још много да бисмо били хришћани“, закључио је свештеник Ђого.
